Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Архива




Пред зору би у „проклетом селу” и петлови занемели: чули су се само плотуни. Таква је била последња ноћ песника чувених стихова „Кад умрем, оставите балкон отворен”. Али, нико се није усудио да отвори бар један прозор...

пет по подне маестро Мануел де Фаља ставља шешир, узима штап и креће се пустим улицама Гранаде. После много дана и ноћи, сад први пут излази из своје куће, из добрoвољног притвора: уместо гитара и фламенка, Гранадом се проламају пуцњи, уместо вина тече људска крв, чежњиву песму Гитаноса заменили су јауци и плач. Али, сењор Фаља сад мисли само на то да је ухапшен Федерико Гарсија Лорка, песник Лорка, некада његов студент, блиски пријатељ... Мора да га спасе.

Одавно је познато да је већина мејнстрим музике смеће чија је једина сврха зарађивање новца. Међутим, када послушамо плоче на којима је радио Данијел Ланоа, немогуће је не приметити љубав, пажњу и време које им је он посветио, што том изразу даје тако неопходно достојанство

ваки велики музичар има нешто што га разликује од других, нешто по чему је потпуно јединствен. Тако ћете на пример посебан звук електричне гитаре Нила Јанга врло лако препознати међу стотинама других гитара, помало „уњкави” глас Боба Дилана нема ниједан његов имитатор ма колико се трудио, док вам за препознавање необузданог саксофона Џона Колтрејна није потребан истанчан слух, довољно је да сте га само једном пре тога чули. Управо је у тим особеностима њихова величина, јер ма колико неки велики музичар имао следбеника на које је утицао, нико од њих не звучи као он.

Уз помоћ сопственог лица човек успоставља везу с другим људима. Шта бива кад на лице стави маску?


     Леонардов цртеж костима и маски за свечаност „Парадизо”, својеврсна је метафора,
                         јер приказује човека који носи маску, али истоветну сопственом лику.


Када се Лили опоравила од страшне операције очију, крај ње се нашао верни друг који је одлучио да је даље води кроз живот...



                                                             Приврженост на псећи начин

Прво су ми се ознојиле руке. Онда сам осетио врелину на лицу и лупање срца. Приближавао се тренутак мог наступа. Још троје пре мене... још двоје


У себи сам понављао како се зовем. Понављао сам своје име уплашен да ћу га заборавити. Стигао сам на ред. Устао сам, промуцао те две речи и сео назад у столицу, уз приличан тресак. Успео сам и био сам срећан, иако ми је између имена и презимена излетело „овааај”, та кратка речца, поштапалица која открива сву нашу несигурност.

Тројица синова свештеника Василија – Иларион, Коста и Димитрије заузели су значајна места у нашој књижевној критици и историографији, а још више по бритком, оштром стилу и склоности ка расправама



                          Сремски Карловци незаобилазан су део живота и дела неуморне браће

обро их је запамтила српска историографија, књижевна критика, историја књижевности. Били су пионири у много чему, али су их још боље памтили њихови савременици, пре свега, по бритком, оштром стилу који се лако преметао у иронију, сарказам, па и отворено вређање.



                 




                           ЖЕНСКИ ЛОПОВ У МОЈОЈ КУЋИ!


КИЧМА НА ОДМОРУ

Да ли знаш зашто је човек дужи 0,6 центиметара кад спава?

МАТЕЈА СИМИЋ
Београд