3320 25. 9. 2015.
Маска скрива и открива
ЧУВАЈ СЕ ЏУНУКВЕ!
Уз помоћ сопственог лица човек успоставља везу с другим људима. Шта бива кад на лице стави маску?
Леонардов цртеж костима и маски за свечаност „Парадизо”, својеврсна је метафора,
јер приказује човека који носи маску, али истоветну сопственом лику.
оводом Ноћи вештица (31. октобар), празника чији корени сежу дубоко у паганску, римску, али и келтску прошлост, и у нашој земљи приређен је читав низ приредби које су личиле на маскенбал. Међутим, нису баш сви учесници били преобучени у вештице, нити је већина носила издубљену тикву, како је иначе уобичајено на Западу. Маске су биле разноразне, а сва је прилика да је сваки учесник био убеђен да је његова маска најмаштовитија. Нико се, наравно, није питао чему маске на Ноћ вештица.У ствари, било да је реч о кућном маскенбалу или карневалу, ретко ко поставља слично питање. Дан касније, на тениском турниру у Базелу и наш прослављени тенисер Новак Ђоковић појавио се са маском на лицу, објашњавајући да је то његов обичај. Зашто ли је то учинио?
Зашто уопште људи стављају маске?
Да би изразили потиснуте жеље или их сакрили?
Да би подражавали богове?
(Наравно, из приче о маскама изузимају се такозване разбојничке маске, попут оних које су носили чланови злогласног Кју-клукс-клана и чији је задатак да не буду откривени у вршењу злодела.)
Нимфина опасна жеља
Сетимо се само врховног грчког бога Зевса! Када год би се појавио, увек се појављивао маскиран. Божанска величина била је неиздржив призор за очи обичног смртника. Чак и онда када се упуштао у љубавне пустоловине са смртницама, Зевс се редовно маскирао. А онда је нимфа Семела, Дионисова мајка, тражила од њега да јој се прикаже без маске. У свој својој величини и лепоти. Семела није слутила да је то врло опасна жеља. Зевс јој је ту жељу услишио и нимфа је, видевши га, умрла.
Шаманска маска северноамеричких Индијанаца
од кедровине приказује духа богатства из чијих уста излази жаба
Ова легенда, између осталог, говори и о томе да је маска од давнина служила да се кроз њу, или уз помоћ ње, отелотвори неки бог или божанство. У извесним афричким и кинеским обредима, маска и данас служи да прикаже оно што је вечно и непроменљиво. Онај који носи маску као да хвата невидљиве силе, а уједно се штити од њих. Носилац маске, стога, мора да поштује одређене законе јер, у противном, призвани дух може лако да га ухвати. У Венецији је трајање карневала било ограничено, поред осталог, јер се веровало да ономе ко је носи, маска може да украде идентитет. Да преузме његову личност!
Један од најстаријих маскираних људи на свету сакривен је већ хиљадама година на дну једне пећине на француском југу. Да би га ико видео, потребно је да крене према утроби Земље. Јер, маскирани човек насликан је на зидовима пећине Trois freres (Три брата) у Арјежу. Реч је о врло тајанственој појави. Прерушени човек на лицу носи образину сове. Има и браду као јарац. На глави јелење рогове. Тело му је обмотано крзном. Од људских одлика остале су само ноге. Додуше, иза њих вири реп... Ко је био тај човек? Чаробњак? Шаман? Каквом ли је обреду присуствовао тако маскиран?
У сваком случају, није једини. Тајанствени маскирани појединци јављају се и на другим осликаним зидовима пећина, показујући да је маскирање, односно промена идентитета древни обред, упражњаван пре, бар, две стотине векова.
Од тих давних раздобља до данас обреди прерушавања као да се не прекидају, обухватајући читаву планету – од Европе, преко Африке, Азије и Јужне Америке... дотичући и најзабаченија острва најдаљих мора. Како се у човеку родила та жеља да сакрије свој лик, да поништи сопствену личност под образином неког потпуно другачијег створа?
У чувеном есеју „Маска”, француски антрополог Клод Леви Строс (1908–2009), написао је, поред осталог, да је људско лице својеврсно седиште његових друштвених функција. Јер, управо уз помоћ лица човек успоставља везу с осталим људским бићима. А мењајући и преображавајући лице, ту везу прекидамо или је упућујемо у неком сасвим другом правцу. Дакле, мењајући сопствено лице, стварамо могућност за велики број различитих начина успостављања веза. А уз маску која је узвишени симбол, стварамо универзални језик.
Заваравање трагова
 |
| Маска Џунукве треба да уплаши децу како се не би удаљавала од својих кућа |
У људском мозгу похрањен је читав низ слика лица која одговарају одређеним особама. Једна једина промена у овој „можданој архиви лица” доводи до збрке у читавој „збирци”. Са свом својом снагом маска тада ступа на сцену. Она заварава трагове одређеног људског лица, у исти мах освајајући неке друге, посебне моћи, које би требало да превазиђу људске одбрамбене снаге. Често то значи измицање силама зла, односно, злој судбини. Човек се скрива испод маске неког другог, нечег сасвим другачијег, а зашто да не, и застрашујућег. Зло, дакле, неће имати храбрости да приђе, јер и не зна ко је испод маске. Посебно уколико се човек маскирао у неко божанство. И посмртна маска је заправо прича о заваравању: њен задатак јесте да сакрије смрт, да сачува привид живота на лицу умрлог.
Јасно је да зато постоје најразличитије маске најразличитијих облика. Неке су изненадиле и славне антропологе попут Клода Левија Строса, јер уопште не покривају лице. Такве маске користе Ескими. Наиме, у најмање маске спадају маске за прст, које носе жене Инуити. Оне приказују веселе створове, окићене, али без зуба. Жене их обично закаче на кажипрст. У Новој Гвинеји маске су, пак, велике, групне. Оне најчешће подражавају митског претка, оснивача племена. Десетак људи скрива се испод једне заједничке маске купастог облика, широке више од два метра. Данашњем посматрачу учиниће се слична љусци од јајета какву је носио чувени цртани јунак Калимеро. Врло сложене и занимљиве су маске Индијанаца Квакиутл из Британске Колумбије. Оне могу да се отворе и затворе. Када су затворене, представљају неку животињу, али када се отворе, приказују људски лик и то удвојен. Та двојност требало би да дочара двоструку личност човека, која може да буде и животињска.
Индијанска маска са тла Британске Колумбија мења лице –
довољно је повући узицу и две митске птице са стране показаће
друго лице, односно, треће, ако се рачуна особа која носи маску.
Гледајући данашње маске које могу да се купе у продавницама играчака, могло би да нам се учини да није баш тако тешко „ухватити” значење разноразних образина. Али, то је само кап у огромном мору маски. На свом путу кроз историју, маске су сакупљале митове чији је циљ да објасне њихове натприродне моћи – како у обреду, тако и друштву. У Африци и даље употребљавају маске за иницијацију које се најчешће чувају на посебним, скровитим местима и којима се подносе жртве (крв животиња). Оне излазе на светло дана само за време обреда – обрезивања и иницијације. Истовремено постоје маске које нису тајне. Оне се употребљавају за време народних празника, на пример, на почетку или крају пољопривредних радова. Те маске приказују снагу духова везаних за природне појаве. Земљорадници маске стављају на лице, играјући по пољима (попут овдашњих додола) и призивајући добре временске услове и родну годину.
У племену Поро, у Обали Слоноваче, праве маске које имају улогу полицајца – судије. Носилац маске има задатак да заведе ред у селу и да казни све оне који га крше. Индијанци из племена Квакиутл имају чувену маску која, између осталог, плаши децу. У ствари, има задатак да их чува. Реч је о великој образини чије је име Џунуква. Легенда каже да Џунуква живи у шуми, у близини села... Уколико се неко неваљало дете удаљи из дворишта и забаса у шуму без пратње родитеља, појавиће се страшна Џунуква и украсти га. Њено лице је црно, а усне пуне и црвене. Из њених уста чује се застрашујући узвик: „Ху-ху!” Осим црне маске, она носи и медвеђе крзно.
Чаролија и за одрасле
Стиче се утисак да је међу Хопи и Зуни Индијанцима настао најживописнији пантеон маски. Има их бар по три стотине од сваке врсте. Маске оживљавају оног тренутка када их неко стави на лице. Божанства силазе међу смртнике, приближавају им се и откривају људске жеље и страхове. Маска постаје посредник између богова, природе и друштва. Са маском на лицу, човек се упућује на чаробна путовања, умиљава се судбини, боговима, односно природи. Зато је древни човек из француске пећине ујединио више симбола: био је и јелен и сова и јарац. Показао је како је магијски начин размишљања био и тада својствен одраслима, а не само деци.
 |
| Вештица, савршена маска за Ноћ вештица |
Можда се неко од читалаца „Забавника” сећа тих магијских школских обреда!?
Аутор:
Мирјана Огњановић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
