Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Архива


                     
Тајанствени црни пантер виђен је како се врелог овогодишњег августа шуња око италијанског града Гросета, што је међу становницима изазвало велики страх

икоме, па ни деци, више није потребно објашњавати да оно што нам се показује као стварно и истинито уопште не мора да буде верно истини. Ех, када бисмо имали времена и стрпљења и прочитали пажљиво шта су филозофи некада говорили о истини и како је препознати. Додуше, нису живели у времену неприкосновене владавине слике као ми данас. Да јесу, можда би и они били осетљиви на чуло вида, те би лако падали у искушење да поверују у слику коју виде на екрану свог рачунара, у новинама или на телевизији...

Прича о једном од најнадаренијих музичара који ходају нашом планетом. Готово да не постоји инструмент који не зна да свира, а његова преданост послу оставља утисак да је мање група с којима није сарађивао него оних с којима јесте. Уколико спадате међу мањину која је преслушала целу његову дискографију, за вас може да се каже да сте слушали баш све музичке правце

остоји изрека по којој се човекова отвореност у општењу мери бројем језика које он говори. Кад боље размислите, то је и посве логично – онај ко прича пет различитих језика много лакше ће да се споразуме са странцем од онога ко говори само два. Слично може да се примени и на музичке укусе. Онај ко слуша много различитих музичких праваца има много веће шансе да нађе заједнички језик с новим људима од неког чије су уши навикле на само један музички жанр. И не само то.

Основно писмо које су користили били су хијероглифи. Састојало се од око 500 знакова. Назив потиче од две грчке речи које значе свети урези. Сами Египћани називали су га „божански говор”
                                         

ајстарије писмо старог Египта су хијероглифи који се јављају мало пре 3000. године пре наше ере. Некада се мислило да се оно као сложен систем јавило изненада захваљујући досетљивости генијалног појединца, а под утицајем старијег клинастог писма из Месопотамије. Међутим, захваљујући археолошким истраживањима данас је вероватнији став да се ово писмо постепено развијало од праисторијског доба, а да се у ранијим, развојним, фазама писало на материјалу који није сачуван.
   Иако су у прошлости многи покушавали да хијероглифе протумаче као симболе који крију тајне мудрости, ово писмо није ништа тајанственије од било ког другог писма на планети које се користи да би се забележио неки језик. Староегипатски језик припада афро-азијској групи језика и везан је, како за азијске или семитске језике, као што су арапски и хебрејски, тако и за северноафричке или хамитске језике, попут берберског и кушитског.

Иако многи верују да су нас слепи мишеви окупирали, истина је да су угрожена врста и да уопште не воле да слећу на човекову главу. Зато су и добили своју ноћ и у Европи и у Србији

лепи мишеви могу да се сврстају међу најнеобичније сисаре. Њихове очи су закржљале, али нису слепи, а нису ни мишеви, јер мишеви припадају глодарима, а слепи мишеви су бубоједи. У земљама Далеког истока сматрају их за синоним среће, љубави, плодности, благостања и богатства. За старе јужноамеричке народе – Маје, Инке и Астеке – били су божанства, а неки од тотема носили су њихов лик.

Након олује, кад нико не очекује напад, турска војска се неопажено привукла и српски логор окружила са свих страна


рајем 1355. године, у децембру, преминуо је цар Стефан Душан. Сан о јединственом царству „Србаља и Ромеја” није трајао ни једну деценију. Врло брзо се показало да до тада највећа држава Балкана – Србија – више није била и најопаснија претња Византији. Под управом нејаког Душановог наследника Србија је сама од себе почела да се раздваја на саставне делове. Византијски хроничар и бивши цар Јован Кантакузин записао је:
  „У исто време умро је и краљ, владар Трибала (то јест цар Душан) и не мали метеж се распламса међу Трибалима (то јест Србима). Наиме и Симеон (Немањић), краљев брат... тежио је за читавом влашћу над Трибалима... и краљев син Урош заратио је на стрица...
И најмоћнији од великаша код њих (Срба) оне слабије уклонише са власти и сваки себи потчињавајући оближње градове, једни су у борби Краљу (Урошу) помагали... а други су помагали стрицу Симеону...”



... прва жена која је у Београду почела да користи пеглу (1838) била је Марија С. Милутиновић, супруга песника Симе Милутиновића Сарајлије

... Ајфелов торањ, дело Гистава Ајфела, постављен је као привремена конструкција поводом Светске изложбе 1889. године

НЕ ДАМ ПЕНЗИЈУ!


 
Догодило се то недавно у Напуљу. Стара госпођа изашла је из банке. Управо је подигла пензију. Није такорећи ни закорачила на улицу, када је поред ње прошла веспа. На веспи су била два младића. Један је возио, други је зграбио њену ташну. Јасно, с намером да је украде. Веома се изненадио када је видео да старица уопште нема намеру да испусти ташну. Њен стисак био је заиста чврст. Толико чврст да је веспа наставила да јури, вукући за собом бакицу која није желела да пусти ташну. Хаљина јој је била потпуно поцепана. Необичан догађај спазили су пролазници, као и саобраћајац који је позвао полицију. Када су пљачкаши ухваћени, храбра бака, потпуно исцепане хаљине, али само угрувана, још је држала ташну у руци.


ЛЕТЊЕ ОЛУЈЕ

Занима ме како настају летње непогоде.

ИВАН
Добановци