3320 25. 9. 2015.
МИЛЕНА ДРАВИЋ
ЏИМА О'РУРКА
Прича о једном од најнадаренијих музичара који ходају нашом планетом. Готово да не постоји инструмент који не зна да свира, а његова преданост послу оставља утисак да је мање група с којима није сарађивао него оних с којима јесте. Уколико спадате међу мањину која је преслушала целу његову дискографију, за вас може да се каже да сте слушали баш све музичке правце
остоји изрека по којој се човекова отвореност у општењу мери бројем језика које он говори. Кад боље размислите, то је и посве логично – онај ко прича пет различитих језика много лакше ће да се споразуме са странцем од онога ко говори само два. Слично може да се примени и на музичке укусе. Онај ко слуша много различитих музичких праваца има много веће шансе да нађе заједнички језик с новим људима од неког чије су уши навикле на само један музички жанр. И не само то. 
Онај ко слуша различиту музику, готово по правилу, увек ће пре разумети људске различитости (без обзира на то да ли су оне социјалне, националне, културолошке, сексуалне или неке друге природе) од човека који је убеђен да је баш жанр који он воли бољи од свих других. Другим речима, музичка свестраност велики је плус, те не чуди због чега се многи музичари труде да истакну како воле и разумеју многе музичке правце. Док већина тих музичара не пропушта прилику да у сваком другом интервјуу нагласи како је њихов музички укус „шири од Сибира”, много су занимљивији они чији рад говори више од речи. Један од таквих музичара је мултиниструменталиста из Чикага Џим О’Рурк. Поред тога што је објавио више десетина албума под својим именом, Џим је био члан неколико десетина група, а као продуцент или гостујући музичар учествовао је у стварању више стотина албума. Вероватно већ претпостављате, албуми на којима је Џим учествовао толико су различити да неретко, сем његовог имена, не можете да нађете никакву сличност. И шта год да ради, без обзира на то да ли је реч о оркестрираном поп звуку са дувачким инструментима у стилу Берта Бакарака, авангардном џезу, експерименталној или електронској музици, јасно чујете Џимову огромну посвећеност, савршеност и велику музичку усредсређеност. Када помешате број инструмената које свира (гитара, бас, клавир, бубањ, виолина, труба...), број албума на којима је учествовао, као и број жанрова у којима се опробао, долазите до чињенице да у популарној музици готово да не постоји име које је вернији синоним за реч „различитост” од Џима О’Рурка.
„Гастр Дел Сол” и Ван Дајк Паркс
Џим је каријеру почео почетком деведесетих година у чикашкој групи „Гастр Дел Сол”. Њихови први албуми били су мешавина гитарске буке и експерименталне музике, да би временом, како је Џим убрзано музички сазревао, и њихове плоче постајале све сложеније и свирачки захтевније. Тако је њихов седми, уједно и последњи студијски албум „Camoufleur” из 1998. убедљиво најзрелије издање које су објавили. Када бисте замислили Нила Јанга, Џона Фехија и Ван Дајк Паркса како у студију проводе време играјући се с еквилајзерима, а истовремено дају све од себе компонујући бајковите мелодије, добићете атмосферу која је владала на плочи „Camoufleur”.
„Гастр Дел Сол” – лево је Дејвид Грабс а десно млади Џим О’Рурк
Иначе, управо је деби албум Ван Дајк Паркса „Song Cycle” из 1968. плоча која је највише утицала на младог Џима. Психоделична Парксова оркестрација на граници експеримента и комерцијалне поп музике као и његови херметички стихови, савршено се уклапају у Џимов карактер који спаја наизглед неспојиво. Имао сам прилику да читам много Џимових интервјуа, а бар у пет је нагласио како је „Song Cycle” најлепши албум који је чуо у животу.
Трилогија малих ремек-дела
Иако је паралелно с радом у бенду „Гастр Дел Сол” Џим у првој половини деведесетих објавио неколико соло албума, многи његов албум „Bad Timing” из 1997. године сматрају његовим првим, правим соло издањем. Све албуме пре тога углавном је снимио с малим буџетом и најчешће у кућној продукцији, и већина њих представљала је минимално електронско играње са звуком и тишином. „Bad Timing” састојао се од четири дугачке песме одсвиране на акустичној гитари, од којих је посебно занимљива последња „Happy Trails”. Наиме, та десетоминутна песма нека је врста прекретнице у Џимовој каријери, нарочито њен завршни део у ком чујемо дуваче. Џим нам је тада први пут ставио до знања да су његове тежње много веће од малих, кућних албума.
Све је то потврдио са следећа два албума, за која слободно можемо да кажемо да су мала ремек-дела, свако на свој начин. Реч је о плочама „Еурека” (1999) и „Insignificance” (2001). Занимљиво је поменути да су називи оба ова албума, као и претходног „Bad Timing”, у ствари позајмљени од имена филмова Николаса Рега, омиљеног Џимовог редитеља. Филм је, поред музике, велика Џимова љубав, па се тако на списку филмаџија које цени налази и Душан Макавејев. Џим има једну песму која се зове „Милена Дравић”, а настала је након што је погледао „Мистерије организма” и био потпуно очаран нашом глумицом.
Оно што албуме „Еурека” и „Insignificance” издваја из целокупног Џимовог опуса јесте потпуна замена минимализма за богат акустични звук обојен гудачима и дувачима. Иако се на оба албума налази велики број мелодичних песама, они се никако не могу окарактерисати само као поп полоче. То се поготову тиче „Insignificance” који је цео подељен између бучних дисторзираних гитара и нежних, сетних акустичних пасажа.
С друге стране, „Еурека” је нешто више милозвучна, с обзиром на то да ту не можемо да чујемо никакве екстремне звуке. Уколико постоји музика која би могла да се одреди као поп за 21. век, онда би то свакако била ова плоча. Најбољи пример за ту мешавину традиционалног и модерног налазимо у обради песме Барта Бакарака „Something Big” која, иако прилично верна оригиналу, има известан шмек савременог доба. Такође, текст ове песме који слави снове и џиновске амбиције сасвим одговара полетној атмосфери ове плоче.
Џим (први здесна) са „Sonic Youth”
Писац ових редова спада у људе који су у животу преслушали више десетина хиљада албума, а то наглашавам само да бих додао на тежини изјаве која следи: наиме, од свих плоча које сам икада чуо Џимов албум „Еурека” сасвим сигурно улази међу пет најлепших и стоји раме уз раме с „Битлсима”, Бобом Диланом и групом „Velvet Underground”. 21. век
Током друге половине деведесетих и почетком 21. века Џим је продуцирао многе албуме, а можда је најупечатљивија његова сарадња с групом „Wilco” на њиховим плочама „Yankee Hotel Foxtrot” и „A Ghost is Born”. Након што је схватио да је на потпуно истој таласној дужини с лидером бенда „Wilco” Џефом Твидијем, Џим је с њим и бубњарем Гленом Кочеом основао групу „Loose Fur” која је стилски била између онога што свирају „Wilco” и Џимовог албума „Insignificance”. Неки то зову и експериментални поп. Иначе, после те сарадње Глен Коче је постао званични бубњар групе „Wilco”.
На почетку новог века Џим се из Чикага преселио у Њујорк, прикључивши се групи „Sonic Youth” са чијим је члановима током деведесетих сарађивао неколико пута. С њима је и посетио Београд, а том приликом одржали су незабораван концерт на Лиду 2003. године. Свирање с бендом њихове репутације, који је тада имао дводеценијску каријеру иза себе, у исто време била је велика част за њега али и финансијска сигурност. Та сигурност му је омогућила рад на многим пројектима који су били финансијски слабо исплативи, а то су баш били они које Џим највише воли и за које има највише ентузијазма.
Пре неколико година Џим се преселио у Јапан, где углавном свира само за своју душу по локалним клубовима с јапанским музичарима, углавном из фри џез и електронског света. Прошле године објавио је први поп албум након плоче „Insignificance” на коме се налазе обраде песама Барта Бакарака, а плоча се зове „All Kinds of People Love Burt Bacharach”, што је директно алудирање на чињеницу да Бакаракове песме воле и људи који ђипају уз лаке ноте, као и они који поп музику доживљавају као уметност.
Ови последњи свакако знају или ће ускоро сазнати ко је Џим О’Рурк. Свеједно да ли га доживљавате као наследника Бакарака, Брајана Вилсона, Џона Фехија, Дерека Бејлија или Џона Кејџа, сама чињеница да се његово име у последњих двадесет година појавило на преко 500 албума податак је вредан поштовања. А ако знамо да тих 500 албума нису било какви, те да је Џимов музички таленат немогуће описати у једном тексту од две стране, не преостаје вам друго него да, ако већ нисте, сами уроните у проучавање његове богате дискографије.
Аутор:
Владимир Скочајић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
Thu, 01/03/2012 - 10:57
#1
Није присутан
beats by dre
Hey there nearly everybody, Do you need to rather own sounds at the time of dre headset? Some of our keep propose ideally suited is better than to dre headsets rich in high together with recommendable in amount of money. Will come your way with a nice-looking sound clips obtaining dre here in ears headphone. beats by dre is useful for yourself to enjoyment your good lovely strong realm. Turn on!
Tue, 13/09/2011 - 12:21
#2
All weight loss products are here
This article was written really well, I like to read it. Super Slim Pomegranate is a super-thin on the market now are very popular weight loss products, and it has many models, such as: Slim Pomegranate 2009, Super Slim Pomegranate 2010, super slim pomegranate silver foil and New Slim Pomegranate, when you buy pomegranate weight loss pills, when sure to look for "super slim pomegranate from china" or other authentication identity, and super slim diet pills health & beauty.
- Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
