Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Писали сте



ЛЕТЊЕ ОЛУЈЕ

Занима ме како настају летње непогоде.

ИВАН
Добановци




Летње, такозване термичке непогоде јављају се као последица прегрејаности тла, односно ваздуха који се због тога нагло уздиже. У вишим слојевима атмосфере долази до његовог хлађења и кондензације водене паре. Због тога настају обилне кише и град, праћени електричним пражњењем облака, односно појавом муња и громова. Овако лоше време не траје дуго, јер је локалне природе: до промена долази у одређеној ваздушној маси, изван утицаја појава типичних за такозване ваздушне фронтове. Зато, одмах по престанку термичких непогода, настаје лепо време које им је и претходило. До оваквих непогода долази у летњој половини године, а њихова учесталост нагло се повећава после 11 и врхунац достиже око 15 часова. Запажено је, такође, да су термичке непогоде најчешће у умереном климатском појасу, у влажним и мочварним низијама.


СЛИКАЊЕ ПЧЕЛИЊИМ ВОСКОМ


Молим вас да ми одговорите шта је енкаустика.

МАЈА
Смедерево



Енкаустика је сликарска техника чија историја припада далекој прошлости. Покушаји да се обнови у нашем времену нису дали очекиване резултате. Време њене појаве, широке употребе и гашења обухвата раздобље од 4. века пре наше ере до 6. века. Сликари који су се служили овом техником мешали су пигменте боје с пчелињим воском у течном стању. Ова смеса је, потом, алатом отпорним на топлоту наношена на зид или дрвену плочу. Тако урађена слика веома је трајна, има мат сјај и веома богат колорит. Најчувеније слике урађене енкаустиком нађене су у Ел Фајуму у Египту и припадају римско-египатској уметности. Хришћанство је прихватило ову технику па су неке од најстаријих икона урађене баш у енкаустици.

                                   ПУШЧАНИ ПРАХ ПОД ВОДОМ

          Занима ме како се звала и како је радила прва подморница.

ЖАРКО
Баточина


               Подморница ''Наутилус'' капетана Нема из ''20.000 миља под морем 
                                                                      ''Жила Верна''.

Прва подморница за коју се сигурно зна да је радила била је изум Американца Дејвида Бушнела (1740–1824). С образовањем стеченим на колеџу у Јејлу, он је 1775. године, кад су Британци окупирали Бостон, размишљао како да потопи њихове бродове. Замислио је да то изведе помоћу подморског брода с кога би торпедо могао да се привеже за трупове британских бродова. Бушнел је један такав брод и завршио 1776. године, уочи борби у којима су Американци изгубили Њујорк. Тај брод-чамац био је сличан корњачи па је назван Turtle, корњача, и могао је да прими само једног човека. Да би се чамац спустио испод површине воде, један танк требало је да се напуни водом а, да би се чамац покренуо, морао је изнутра ручно да се окреће вијак.  Чамац је споља носио несавршен торпедо: око 70 килограма праха у дрвеном пању који је оператор клином требало да причврсти за труп брода. Набој је требало да експлодира у одређено време, а подморници би било омогућено да се пре тога удаљи.
    Бушнел је нашао наредника по имену Езра Ли, који је пристао да на овај начин окуша ратну срећу. Једне јунске ноћи пошао је против британске фрегате „Игл”, усидрене недалеко од Гувернерских острва. Ли је стигао до циља, али када је покушао да забије клин у бродски труп, открио је да се налази насупрот металној оплати. Но, пре него што је могао да стигне до дрвета, плима га је однела и морао је да одвеже торпедо који је потом експлодирао. Таквих покушаја више није било, а Џорџ Вашингтон је, по завршетку Рата за независност, изјавио да је Бушнелов покушај био „напор генија”.

ЉУБАВ ДО СМРТИ

У овим топлим летњим ноћима често чујем уједначену песму зрикаваца, али не знам зашто они, у ствари, зричу.


АНА
Батајница


Зрикавац је становник ливада и других травнатих пространстава. Живи у ископаним ходницима у земљи и храни се свим и свачим, али најрадије једе отпатке и животињске остатке. Њихово оглашавање је искључиво зов мужјака који, трљањем крилом о крило, производи онај добро знани звук. То је, у ствари, њихов љубавни зов упућен женкама.
Занимљив је случај хавајског зрикавца. Њихово оглашавање не привлачи само женке, него и једну врсту паразитских мува које на њиховим леђима излегу јаја. После неколико недеља из тих јаја излазе ларве које једу свог домаћина, зрикавца. Пошто су на свој начин успели да ово грозно искуство пренесу на своје потомке, хавајски зрикавци су, да би дошли до женке, прибегли лукавству: ћуте и труде се да буду у близини зрикавца који производи звук. Алал вера.