Тајанствена жена у белом крај старог бунара на тргу Лукатело, појављује се понекад ноћу, када је месец млад...
Корто Малтезе загледан у стари бунар где се и данас наводно појављује жена у белом
илазећи са моста Della fava, професор А. Пераграш размишљао је о томе да ли се током година у његовом срцу мењало осећање љубави. Не знам делите ли то мишљење, сматрам да већина људи никада не размишља о томе. Сви највероватније верују да су рођени стручњаци за љубавна питања. Професор зна да је то веома (веома!) клизав терен, па надахнут венецијанским пределима покушава да се сети својих првих љубавних изјава. Шта му пада на памет? Присећа се да је баки говорио како је воли од бунара до неба. То јесте прилична раздаљина, уколико се љубав мери километражом.
С друге стране, избор ова два симбола, бунара и неба, могао би бити у извесној мери – намеран и значајан! Бунар је наиме древни знак за тајну. Баш недавно, професор је на примеру Симонете Веспучи могао да закључи како је за многе људе права љубав, она неостварива, непотрошена, односно – тајна љубав.
Од раног 16. века наовамо јата малих бродова преплавила су светске океане. Морепловци из западне Европе, који су претходно грлили познате обале и пристајали по залихе скоро свугде где им се хтело, уперили су једра ка пустом мору и понадали се најбољем
Поглед на потпалубље старих морских дугопругаша
ад би путници угледали копно, често након многих недеља пловидбе, били су забринутији за воду и храну него за тричаво злато и бедне зачине. Бродски дневници опстали из ове ере поморских истраживања често су изгледали као бескрајан попис онога што се могло наћи на разним местима. Тако сазнајемо да на Зеленортским острвима „није било ни воћа нити свеже воде”, мада су могле да се нађу „врло мале” козе. Од јужноамеричке обале Тихог океана ствари су се поправљале, „много изврсних утовљених коза и добре рибе” помињу записи. И на многима од хиљаду острва архипелага Јаве помиње се једно које обилује добром говедином.
Девојка је најпре путем Фејсбука упутила позив свима да дођу на прославу њеног седамнаестог рођендана, а када је позив прихватило више од петнаест хиљада људи, уплашила се...
еки људи стварно обожавају своје рођендане! Баш их воле! Славили би их као Ивкову славу. Кад би само могли, прогласили би свој рођендан за државни празник. Све изгледа почиње од најранијег детињства. Родитељи се труде да славље буде величанствено, а често се протегне и не траје само тај један дан...
Први дан – за најближу родбину, други за децу, трећи за пријатеље родитеља. Посебна част припрема се за другове из вртића и васпитачице. Није чудно да дете већ после неколико година схвата да је његов рођендан главни планетарни догађај. У душама слављеника, управо због рођендана, једна посебна врста таштине почиње да тиња, без наде да ће се угасити.
Једни су веровали да је потомак Бадена. Други су били убеђени да је варалица. Трећи су неговали причу о чудноватом дечаку који је једног јутра само закорачио на трг у Нирнбергу
рано јутро 26. маја 1828. године један сунчев зрак обрушио се са источног неба над Нирнбергом и под оштрим углом почешао врх главе јединог будног човека у граду. Зрак је наставио даље коначно додирујући тло и на несагледиво одушевљење ранораниоца сишао на сам врх дуге црне силуете исцртане по земљи. Реч „сенка” за њега је била страна, као и сам појам за којим је реч безуспешно покушавала да посегне у младићевој простој глави.
Више од двадесет година Ђорђе Бранковић провео је као аустријски заточеник али га то није спречило да одигра велику улогу у политичком животу Срба у Војводини и напише обимну историју српског народа на више од 2.000 страна
Да ли је истина да пси луталице не лају? Ако јесте, због чега то не чине?
НИКОЛА
Архива
Не, немој ми прићи...
ТАЈНИ ЈЕЗИК ИНСЕКАТА
Само наизглед мале по величини, поједине бубе прави су горостаси. Дешифровањем њихових разноликих шара ентомолози откривају да ти кругови, тачке, линије шаљу различите поруке и могу да служе као нека врста личне карте, упозорење за околни свет, начин одбране. Ниједно од тих обележја не украшава тело случајно, све шаре настале су под генетском диригентском палицом природе
Узбудљиви живот једног бернардинца
ПАС КОЈИ ЈЕ ВОЛЕО МОРЕ
Како је умиљати кућни љубимац стигао до палубе миноловца и пет година учествовао у многим биткама на мору
Рат не бира...
БАЦАЧИ КУГЕ
Чему се све у прошлости прибегавало да би се добили ратови? Још један страшан доказ да људска машта нема граница
Говор биља
ЛИЦЕ И НАЛИЧЈЕ МАКА
Велики шведски ботаничар Карл Лине назваће ову биљку Планта белицоса (биљка због које се воде ратови). Била је, и остала, предмет спорова међу светским силама. Име јој је опијумски мак.
„Политикин Забавник” и сајт „Мој херој” – Здравко Шотра, редитељ
ХЕРОЈ НЕ МОЖЕ ДА СЕ ПАТЕНТИРА
Шта мисле о појму јунака - хероја неке личности за које сматрамо да о овој теми имају шта да кажу. Извештаваћемо о овоме читаоце, као и посетиоце сајта ''Мој херој''
Забавникова кинотека
ДВЕ ПРИЧЕ И БАДИЈУ ХОЛИЈУ
У данашњем „дуплом програму” једна холивудска биографија и један документарни филм о истом момку с наочарима