Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Писали сте



СРАМЕЖЉИВЕ ЛУТАЛИЦЕ

Да ли је истина да пси луталице не лају? Ако јесте, због чега то не чине?

НИКОЛА



Није тачно! И луталице лају као и други пси. Јачина лавежи зависи од њиховог гласа, односно расе. Разуме се, не лају једнако патуљасти пси и они велики... Приче о томе да луталице не лају потиче од тога што су, за разлику од расних паса о којима увек неко брине, луталице препуштене милости пролазника. Ти пси су често уплашени, јер се људи не опходе лепо према њима. Примера има много. Зато пси луталице сагињу главу, често шмугну пред човеком, страхујући од батина. Насупрот њима, неговани пси лавежом изражавају радост, али и незадовољство. На пример, лају када виде свог господара како долази, али и када му нешто бива ускраћено или, пак, када неко непознат уђе у кућу. Пси луталице су изгледа најхрабрији у чопору и тада се често чује како лају протрчавајући улицом, међусобно се довикујући. Понекад лају и на аутомобиле који пролазе.

СЛАДОЛЕД ИЗ ПРЕТПРОШЛОГ ВЕКА

Иако сада има свакаквих сладоледа у понуди, занима ме да ли би ти, Забавниче, могао да ми даш неки рецепт, па да онда ја сама могу да направим ту хладну посластицу и да се хвалим како сам и ја домаћица. У поверењу, мама каже да никад ништа нећу знати да скувам јер сам ''незаинтересована''.

Унапред ти хвала,
МИЛИЦА РОДИЋ,
Чачак



Рецепт смо намерно потражили у „Великом српском кувару“, чије је прво издање, из пера Катарине Поповић-Миџине, објављен у Новом Саду, о светој Катарини, 1877. године. По речима ауторке, „нема упутства ни правила у овој књизи а да га нисам сама окушала... Радоваћу се ако домаћица постигне оно што је главни циљ добре кујне а то је: да снабдева породицу са здравом храном и да избегне сваки излишан трошак“. Миџина даје неколико рецепата за сладолед, а ми ћемо овог пута навести један.
Сладолед од ванилије: у суду се умути 8 жуманаца са 18 декаграма (180 грама) шећера, дода се пола литре млечног густина (слатка павлака), метне се суд са смесом у други суд, у коме на огњишту (рингли) ври вода и бркљачом (миксером) којом се прави пена удара по смеси дотле, док се не згусне; тада се додају две мале кашике шећера, утуцаног с једном кашичицом ванилије, подржи још мало на ватри, скине и меша док се не охлади, процеди кроз сито, па онда саспе у кутију (посуду за лед) и стави у замрзивач.


                              

ПО ТАЧКИ ТЕ ПОЗНАЈЕМ

Драги Забавниче, читам те већ јако дуго, са остаком моје породице. Твој сам највећи „фан”, читам сваки број, заједно с писмима читалаца. Пишем ти да бих те нешто питала: да ли је истина да по броју тачкица може да се одреди старост бубамаре? Ако није истина, како биолози могу да знају колико бубамара има година. Унапред хвала на одговору,

МИЛИЦА МУЈКОВИЋ,
Београд




   У представи већине људи бубамара је јаркоцрвене боје, с црним тачкицама. Заправо, овај инсект из породице Coccinellidae, који је готово читав свет претворио у своју постојбину, различитих је величина и боја. Од преко пет хиљада врста, величине између једног до десет милиметара, бубамара има и жутих, наранџастих, неке су сасвим црне, сиве, смеђе, често и без тачкица, тако да је за особе које нису ентомолози, стручњаци за инсекте, често тешко да их разазнају. Ако имају тачкице, тај препознатљиви „дезен” не указује на старост бубамаре. Природа је ове бубе обдарила тим упадљивим, правилним кружићима као више него јасним упозорењем грабљивицама, које би се можда радо почастиле бубамарама. Наиме, у телу овог инсекта садржана је материја која има грозан укус, а понекад је и благо отровна. Птици може да се догоди само једном да поједе неку од бубамара, али пошто ће јој овај залогај изазвати мучнину, добро ће то запамтити и у будућности ће ту бубу увек избегавати. Зато се бубамаре лако распознају и с велике удаљености. Дакле, тачкице не указују на старост бубамара, имају сасвим другачију сврху. Ентомолози иначе, сходно одређеној врсти, добро знају колики је животни век одређене бубамаре. А није дуг, већина углавном живи годину дана, а најдуже до три године.