Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна :: Архива

Архива




Фарма уместо болнице
ЗЕКО, ТУЖАН САМ, ПОМОЗИ!

Неколико километара од средишта главног града Италије постоји болница у чијем је дворишту фарма животиња. Оне су ту да помогну лекарима

   Десет зечева, две овце, коза, два понија, педесет канаринаца... Пси и мачке се подразумевају. Све су то становници фарме унутар болнице „Сан Карло”, удаљене само неколико километара од средишта Рима, италијанске престонице. Свакако необична болница у којој, осим људи, бораве и животиње. У ствари, једина је таква болница у свету.


С добитником 32. књижевне награде „Политикиног Забавника”
ПОВРАТАК ПРОГНАНИХ

Књигом „Прогнана бића” Миленко Бодирогић нас је, на узбудљив и маштовит начин, одвео у свет чудесних створења из српске митологије која су плашила наше претке кад су били деца и омогућио нама данас да их чак и заволимо



   Бррр... Какви ликови, какве приче! Дању, на светлу, страх бледи, али ноћу, посебно оној без месечине, чак и ћелавцима коса почиње да расте. Ни сан није добра скривница, тек ће ту да те (про)нађу. Ништа од оног „Лаку ноћ, децо”. Јутро ће да буде и главоболно и знојаво. Баш бррр. Посебно ако се пришуња Баба Рога, а она је:
    „...стара као што бабе обично јесу, и ружна је. У подугачком опису њене ружноће набрајају се безуба уста, над којима се надвија дугачак, кукасти нос, потом погрбљена леђа, велике уши, кошчате руке и прсти са свинутим ноктима, поцепана, одрпана одећа, налик на рите, и, као круна свега – рог наврх чела. Она живи у пећинама у најдубљим шумама – тамо где сунчев зрак продире само на Ивањдан, кад Сунце застане од страха – међу људима се појављује увек ноћу. И тад вреба децу...”   


Шта сањамо, а шта нам се догодило
ДУЖД, УНУКА И СРПСКИ КРАЉ

Како је венецијански војвода, такорећи стогодишњак, завршио у византијској богомољи, потоњој џамији, а његова унука у манастиру Сопоћани


Док су се остали владари крили у дворцима иза зидина, венецијанска Дуждева палата    блистала је на обали, окупана сунцем.

    Чим је отворила врата, знала сам да је моја пријатељица због нечега нерасположена. Уосталом, и сама је то казала. Као да ме на неки начин упозорава, рекла је скидајући капут:
    – Данас је један од оних дана кад нисам ја...
    Као меру предострожности, неприметно колико је могуће, утишала сам музику. Разлог ми је добро познат: у данима кад „није она”, мојој пријатељици добар део онога што чини светски океан музике – није по вољи. Нервира је. Све то не значи да би између нас могла да избије свађа.   Или да се дружење прекине. Управо је супротно! Сваки пут је прилика да се још јаче учврсти.
    Између осталог, ово је прича о томе.


Кад је аероплан летео над Београдом
НА КРИЛИМА ХРАБРОСТИ

Одушевљење првим летовима хероја неба у чудима савремене технике, које је захватило свет, није мимоишло ни наш главни град у који стижу авијатичари са свих страна...


                                Авион „симон 1” и портрет Рудолфа Симона

    Кад је 25. јула 1909. године француски авијатичар Луј Блерио успео да први авионом прелети канал Ламанш између Калеа и Довера, у свету је настало одушевљење. Авијатичари су постали хероји а авиони су проглашени чудима савремене технике.    


Живот је бајка – ФРИДА КАЛО
VIVA LA VIDA

Мексичка сликарка која је у осамнаестој години доживела саобраћајну несрећу кад јој је кичма заувек уништена и због чега ће тридесет два пута бити оперисана, била је осуђена на доживотни бол и живот у металном корсету. Ипак, једну своју слику назвала је „Живео живот”


                                  „Viva la vida”, 1954, Музеј Фриде Кало у Мексику
   
   Са шест година Фрида Кало разболела се од дечије парализе и девет месеци лежала у кревету превијајући се од болова. Да би издржала, утонула је у свет маште, где би је увек чекала насмејана измишљена пријатељица.


Како је певала Милица Стојадиновић Српкиња
ВИЛА САСЕЧЕНИХ КРИЛА

„Ја појета, она појета, да нијесам калуђер, ето кнегиње Црној Гори”, говорио је Његош о Милици, а она за приватни свој живот није знала. Као да се плашила да ће јој одузети време и заносе посвећене Србији



Hogar



Јесте ли већ чули да



                 ... просечна особа дневно се насмеје тринаест пута

                


Ма шта кажеш



Писали сте


СУНЦЕ ОТЕРАЛО МЕСЕЦ

Чуо сам да су на Тахитију плима и осека другачији него у осталим деловима света па вас молим да ми објасните због чега.