Архива
МОЈ ЖИВОТ НА МАРСУ
Васа Павковић (1953, Панчево) и пише и критикује оне који то исто чине, дакле, и књижевник и књижевни критичар. Досад је објавио осам песничких збирки, пет збирки прича, три романа, пет антологија, десетак књига из српске књижевне традиције, седам књига критике, две књиге посвећене стрипу, укупно четрдесетак ауторских наслова. Текстови су му објављивани у Шведској, Немачкој, Русији, Пољској, Мађарској, Словенији... Уз то, уређивао је, и још то уредно чини, мноштво часописа за књижевност и разних едиција у угледним издавачким кућама.
Какав је то био догађај! Град је у рану зору већ био на ногама, ширећи зенице пред преко 60 вагона у којима је стигао најславнији циркус на свету
На месту где се данас налази палата Матице српске, десетак минута хода од Змај-Јовине улице, некада је био празан ливадак који су Новосађани звали Хански плац. На том месту своје шаторе и позорнице постављали су сви циркуси, менажерије (путујући зоолошки вртови), хипнотизери, музичари, мађионичари и други забављачи без сталне адресе који би свратили у Нови Сад лутајући европским континентом.
Не заборавимо да су се у време Римског царства, поред гладијатора, бориле и гладијаторке. Легенда каже да су у нашим крајевима тек сад добиле наследнице...
Разне легенде круже градом. Често их називају урбаним, мада теме о којима говоре понекад уопште немају везе с градским животом. Истини за вољу, у граду се и легенде најбрже проносе. Вероватно зато што у њему живи највећи број такозваних корисника Интернета, тако да вести само лете.
Било како било, прича о којој је овде реч доноси невероватан податак да су се код нас однедавно поново појавиле гладијаторке! Одакле уопште гладијаторке у Србији? Нисмо ни знали да су икада постојале! Можда ћемо ипак сазнати, будући да су се неки београдски сликари и фотографи зарекли да ће их већ некако овековечити.
Антички повесничари писали су да је Индија толико богата златом да га из дубина земље ваде велики мрави. Остаци војске Александра Македонског могли су у то и да се увере
За Старе Грке Индија је била далека и пребогата држава с краја света. Иако су представе Света доживљавале одређене промене током четири столећа – од песника Хомера до историчара Херодота – Индија је остала недокучива. Делимично под влашћу хеленских архинепријатеља Персијанаца управо је Индија давала највеће приносе пребогатој ризници краља-краљева који је столовао у Сузи и Персеполису.
Уочи похода Александра Великог сазнања о индијском потконтиненту још су се сводила на сећања ретких морепловаца који су у жанру „опловљавања” описивали земље чудних људи и обичаја. Један од њих, Скилак, описао је реку Инд тврдећи да је шира од свих светских река узетих заједно. Антички повесничари писали су да је Индија била богата златом које су из дубина земље вадили велики мрави!
Живот и прикљученија прве нововековне српске краљице саздан је од младалачке устрепталости, озбиљне промишљености и дубоке повређености и бола, од раскошних балова до просјачења у париском Латинском кварту...
... највиша осматрачница
ЈЕЛКА КОЈА СЕ ЈЕДЕ 
НЕПОКОЛЕБЉИВИ БОР
Занима ме кад и који народи су први почели да ките јелке.
