3320 25. 9. 2015.
Писали сте
НЕПОКОЛЕБЉИВИ БОРЗанима ме кад и који народи су први почели да ките јелке.
ВЛАДАНА
Добој
vladana.j@...
Најчешће се помиње легенда о светом Бонифацију (око 672–754) који је, уочи Божића, видео пагане који су се окупљали око једног храста. Под тим дрветом хтели су да богу Тору жртвују дете. Свети Бонифације притекао је у помоћ малишану, исекао дрво, а на том месту порасла је јела. Сви су то доживели као божански знак. Догађај се, наводно, збио у Немачкој, отуда се обично каже да је у тој земљи настао обичај украшавања јелки за Божић.
Међутим, треба нагласити, како смо писали у броју 2864, уочи Нове 2006. године, да се у предањима многих народа зимзелено дрвеће поистовећује са симболом вечног живота, сходно томе и Христовог рођења. У источној Азији, на пример, бор (Pinus picea) означава дрво живота које и у дубокој старости делује свеже и крепко. Бор (сунг) у кинеској уметности знак је непоколебљивости. Будистички свештеници једу смолу с дрвета бора верујући да она дарује вечни живот. Према древној друидској легенди, сребрна јела, „аилм”, одговара првом слову њихове азбуке. Пошто је јела и током зиме зелена, старокелтски свештеници прогласили су је симболом вечног живота и почели да је славе и приносе јој дарове у време зимских светковина.У најсјајнијим временима старог Египта јела је била дрво рађања, позната као и палма. У античкој Грчкој јела, односно „елате”, била је свето дрво Артемиде, богиње лова, заштитнице рађања. Стари Римљани, током празника Сатурналија, украшавали су своје куће гранама јелке.
Иначе, један од највећих поклоника кићења јелке био је принц Алберт, Немац пореклом, муж енглеске краљице Викторије. Он је за Божић 1841. године краљевску јелку окитио свећама, сушеним воћем, колачићима. Енглеско племство, потом и остали поданици Уједињеног Краљевства, почели су да подражавају владарски пар. Обичај кићења јелки, иако је на неки начин постојао још од давнина, постао је омиљен у 19. веку.
ЈЕЛКА ЗЛАТА ВРЕДНАВолела бих да ми решиш недоумицу и кажеш да ли је ове године у Абу Дабију, како сам чула, окићена јелка вредна преко десет милиона долара?
МИЉАНА ПАНИЋ
Крагујевац
У холу хотела „Емират палас” у Абу Дабију, како се и види на фотографији, заиста је уочи Божића постављена јелка висока тринаест метара. Иако сама јелка кошта десет хиљада долара, вредност њених украса процењује се на једанаест милиона долара. На гране су, осим уобичајених украса, окачени и сатови, наруквице, огрлице опточене сто осамдесет једним дијамантом, сафиром, рубином и другим драгим камењем. На замисао да изложе овако необично украшено божићно дрво дошли су људи из рекламне агенције хотела. Наравно, ово им није први покушај да задиве светску јавност, то су већ чинили и раније. Ханс Олберц, директор хотела, каже да ће се повезати с људима из Гинисове фондације у покушају да заузму место у Гинисовој књизи рекорда с до сада најскупљим божићним дрветом икад окићеним. Наравно, јелку даноноћно чува хотелско обезбеђење.
МОЗАК СТАЛНО ГЛАДАН
Занима ме да ли мозак има веће енергетске потребе при интелектуалним напорима него приликом разоноде?
ГОРДАНА ВОЈНОВИЋ
gordana.vojnovic@...
Мозак човека подсећа на драгстор који ради двадесет четири сата. Кад човек размишља, милиони неурона шаљу поруке пре свега међусобно, а потом и у различитр делове тела. Да би могли да „раде”, неуронима је неопходно гориво: глукоза из јетре, односно крви, као и кисеоник. Што је потребнија већа количина енергије у одређеном делу мозга, већа је и потрошња шећера. Дакле, ако је човек заокупљен учењем или било којом другом врстом напорног интелектуалног рада неурони ће сагоревати знатно више глукозе, него кад беспосличи.
Поједностављено речено, како објашњавају неуролози, да би мозак несметано радио, у минуту потроши отприлике десети део калорије. А кад човек лагано хода, у минуту „изгори” око четири калорије, а за исто то време кикбоксер десет. Слободно може да се каже да се мозак убраја у најгладније органе у телу, тако да не чуди што ће бити трајно оштећен чак и кад без дотока енергије остане „само” десетак минута.
 |
| Каменовање светог Стефана |
ДРВЉЕ И КАМЕЊЕ
Зашто се каже да се на неког, кога се због нечега жестоко напада, „баца дрвље и камење”.
ИВАНА
из Серемске Митровице
У речницима нашег језика налази се објашњење значења израза „бацати, односно сипати, осути, дрвље и камење” у значењу оштро, жустро нападати, осуђивати некога”. Израз је често коришћен и у књижевним делима писаца попут Радоја Домановића, Стевана Сремца...Наравно, као и сваки израз, и овај има своје објашњење. „Бацати дрвље и камење” или уз неку другу глаголску везу, потекао је из једног давног обичаја познатог још у стром веку. То је било каменовање кривца, тешка и срамотна смртна казна примењивана већ код старих –Египћана, Персијанаца, Јевреја, Грка, Римљана, Гала и неких других старих народа.. Тако су кажњавани најгори и најтежи преступници – издајници, чедоубице, богохулници, прељубници, усмртитељи родитеља. Начин каменовања био је устаљен – осуђеног су, под стражом, терали изван града и на месту извршења казне осули га кишом каменица све док га не би усмртили.
