Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Архива



Књиге су путокази на друмовима живота. Можда нека од ових књига и вама промени свет


Индијске бајке – Памтим себе из раног детињства како стојим на прагу и гледам преко зеленила наше чубурске баште у свет који је далеко и не види се али постоји у бајкама у које ћу се ја једног дана отиснути. Бајке су ми на почетку читалачког искуства показивале да се све не завршава овим овде, да постоје смарагдне горе, кристална мора која треба пронаћи и опловити, чудовишта која бљују ватру и говоре, да је могуће савладати немушт језик и доћи до оног што је срцу драго. Нарочито ми је био привлачан свет индијских бајки у коме су боје јаче и све блиста флуоресцентним сјајем, као у џунгли данашњих реклама и дречавих фломастера.
--------------------------------------------------------------------------------
Као и у већини великих европских градова тог времена, и овде се много полагало на различите друштвене скупове и приредбе, али су се балови увек посматрали као посебно свечани догађаји



  
  
П
рви одлазак на бал младића или девојке био је својеврсно укључивање у свет одраслих. Младе девојке су већ с четрнаест година почињале да носе фризуре као одрасле жене (с косом скупљеном и подигнутом, како се носило у то време у Европи) и сукње до чланака, али су на свој први бал обично одлазиле тек пошто напуне осамнаест година.   Што се тиче младића, занатлијске калфе и трговачки помоћници почињали би да иду на балове и забаве после изученог заната, а интелектуална омладина после матуре.


Зашто лажемо? Кад дечје лажи постају опасне? Да ли је могуће излечење?

    Размишљате ли некад о томе да ли говорите истину или често прибегавате лажима? Сматрате ли лаж оправданим начином опхођења?   Можда и нисте увек свесни своје лажи, већ верујете како саопштавате сушту истину? Или мислите да ћете лагањем друге, а посебно блиске особе, поштедети непријатности и душевних боли? Јер, постоје тренуци и прилике кад нам се чини да би истина била страшнија од најстрашније пресуде...

Захваљујући изузетној надарености, овај златар и вајар из доба ренесансе примио је од папе опрост од свих прошлих и будућих грехова. Да ли је папа знао да ће уметнику дивље нарави тада опростити учешће у бројним свађама и тучама, крађу, бављење црном магијом, чак и неколико убистава?


  
Бенвенуто
Челини рођен је 1500. године у Фиренци, у граду и у породици у којој се уметност веома ценила. Од оца је добио име које значи „добро дошао”, а с њим и захтев да у будућности постане светски славан музичар. Његов отац је на тај начин желео да испуни свој неостварени сан, јер је читавог живота радио као градитељ, док је за своју душу свирао и израђивао музичке инструменте. Сину је од малих ногу давао часове флауте и певања, а није знао да је то за њега право мучење. Али, чим је мало порастао, Бенвенуто је изјавио да жели да се бави уметношћу само под једним условом – да постане златар! Пошто никако није хтео да прихвати очева убеђивања, на крају је ипак добио дозволу да учи занат у златарској радионици код искусног мајстора Микеланђела Бандинелија. Тек понекад оцу за љубав свирао је флауту или трубу, а овај га је тада слушао, уздисао и плакао.


„Него, те твоје ципеле. Скроз су О. К. Где си их купила?” „Ма скроз је лако да нађеш ту радњу...”

   Размишљај као мудар човек, али кад општиш с људима, користи народски језик”, саветовао је давно славни ирски песник Вилијам Батлер Јејтс. Слично је мислио и енглески писац Џорџ Орвел. Веровао је да је језик заједничко дело песника и обичног радника.

Снимак Самсона Чернова прво је објављен у француском листу „Илустрасион”, затим на разгледници а онда и као предложак за поштанску марку...


... руске престонице до сада били су: Кијев (862–1169), Владимир (1169–1340), Москва (1340–1703), Санкт Петербург (1703–1918) и Москва (од 1918)


ГУСАР У ШКОЛИ

КРВ ГЕНЕРАЛА НЕЛСОНА

Молим те да ми разјасниш недоумицу око рума, чувеног морнарског пића: како се прави, зашто су га морнари пили и зашто је данас изашао из моде.

МАЈА ПЕДОВИЋ
студент гастрономије