Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Архива



Историја је препуна насиља али је, разумљиво, посебно сведочила о трагичним крајевима моћника. Ово је прича о застрашујућој судбини четворо владара

   
Крвопролића у династији Меровинга завршавала су се суровим кажњавањем самих владара
Људски ум у стању је да искаже задивљујућу маштовитост и стваралачку способност, па тако, почев од пећинског човека до наших дана, небројени су примери људске домишљатости и маште у покоравању сила природе, савладавању тешких болести или дубоком проницању у свет који нас окружује. У исто време, међутим, људски ум је у стању да учини нешто најстрашније, нешто што човеку никако не служи на част, нешто што доводи у сумњу његову хуману страну.
    Историја је препуна насиља кад су појединци или групе испољавали језовиту маштовитост у мучењу других. То су поступци од којих једноставно застаје дах и увек се изнова поставља питање о ономе што називамо људскошћу. Даћемо један пример најгрубљег изнуђивања у коме је онај који нешто насилно тражи посегао за насиљем и на неподношљиве муке ставио другога од кога је очекивао неку кори
ст.

Будући да се Гају Петронију Арбитру, писцу „Сатирикона”, није журило да умре, најпре је отворио вене, а онда их је с времена на време подвезивао. Није дозволио да живот из њега истече брзо, већ натенане. У међувремену, уживао је у храни и пићу, чаврљајући с пријатељима

Гај Петроније Арбитар, сатиричар који је важио за оличење истанчаног укуса и узвишеног стила – судија за елеганцију.
   Да бисмо боље разумели причу о животу и делу необичног Римљанина Гаја Петронија Арбитра, који је окончао живот 66. године, подсетимо се најпре шта уопште значи реч арбитар.  Израз је латинског порекла и означава изабраног судију, посматрача, најмеродавнију личност. И заиста, Петроније је и био нека врста судије: елегантиае арбитер. Судија елеганције и доброг укуса уопште.
    Овај образовани човек остао је упамћен у историји књижевности као сатиричар, писац славног књижевног дела „Сатирикон”. Од латинског израза сатур, што значи сит, односно засићен, сатира (или сатура) означава песму или причу која духовито и на подругљив начин описује и осуђује све што не ваља у друштву или код појединца.    Кратко речено, сатира је подсмех, односно ругање. А обдарени писац и судија елеганције умео је врло вешто да користи књижевне стреле и упути и
х тамо где је ретко ко смео.

У смарагдној води која је миловала њену дугу риђу косу лежала је уснула водена вила. Тек тог часа младић се сетио старих упозоравајућих прича о русалкама које живе у води испод локвања



   Пре много, много година с леве и десне обале једне велике реке простирала се равница. Река је текла врло достојанствено, сјајна и бистра, сходно томе и спокојна. Тамо где су могли да се виде рукавци, постојале су и велике баре и мочваре. И мочвара је била лепа, уосталом као и остала природа, онда кад је човек живео у њој као да је њен саставни део, а не непријатељ и крвник. То су, дакле, била давна и сасвим другачија времена од данашњих.

Пре тачно 250 година један Бокељ задивио је Европу. Заједно с групом завереника отео је понос турске флоте и одједрио у историју и легенду



   
                                 

ГОСПОДИН ФОКЕР И „ФОКЕРИ”

Молим вас да ми одговорите ко је конструисао први путнички авион.