3320 25. 9. 2015.
Ма шта кажеш
 |
 |
 |
ИНДИЈАНЦИ
ОД ХАРТИЈЕ
Брачни пар Ален и Пети Екман,
из Јужне Дакоте, од 1988.
године баве се
неуобичајеним послом
– прављењем изливених
скулптура од хартије.
Припремљену смесу
стављају у калупе,
пресују да се исцеди,
па осушене комаде дуго
и детаљно обрађују
разноврсним алатима.
Добијају се облици
различите дебљине,
мекоће или текстуре.
Приказују сцене из
историје и свакодневног
живота северноамеричких
Индијанаца, јер Ален
води порекло из племена
Чироки.
Задужен је за мушке
ликове, животиње и верске
сцене, а Пети за жене,
децу, биљке...
Скулптуре су
углавном у
природној величини,
а најмање су
шести део
природне величине.
Израда најсложеније
скулптуре трајала
је једанаест месеци,
а најскупљи комад
продат је
за 47.000 долара.
--------------------------------------------------------------------------------
КАПЛАР НА ФРОНТУ
На једном сектору солунског фронта издаване су војничке новине које су се умножавале на писаћој машини. Да би повећали занимање за лист, уредништво је расписало конкурс за најбољу причу из живота у борбеним рововима. Прича, међутим, није смела да има више од триста речи јер је простор у листу био ограничен. Прву награду добио је писац овог прилога:
„У нашем рову постоји, извините, пољски клозет. Неко је хтео да се нашали па је мало засекао подлогу за седење... Довде прича обухвата двадесет речи. Осталих две стотине осамдесет речи изговорио је наш каплар кад је, сав упрљан, испузао из рупе”.
-------------------------------------------------------------------------------
МАТОШЕВЕ РУПЕ
Познати хрватски песник, есејиста и критичар Антун Густав Матош (1873–1914) имао је обичај да познаницима поставља необичне загонетке попут ове:
„У једну рупу улазиш, на две силазиш и кад мислиш да си већ изашао, тек се онда нађеш унутра. Шта је то?”
Пошто нико није знао одговор, Матош им га је дао:
„Панталоне, наравно”.
---------------------------------
ЖВАКЕ ПРЕ ЛЕКАРА
Недавно је у најпознатијем
и најчитанијем америчком дневном листу „Вашингтон посту” објављена необична вест која је узнемирила јавност. У питању је био статистички податак из 1957. године из кога се сазнаје да житељи Сједињених Америчких Држава годишње потроше 282 милиона долара на жвакаће гуме, док на средства за прање косе дају 122 милиона долара, а на лекарске прегледе свега 14 милиона.
Било је читалаца који су се јавили редакцији приговарајући уредништву што на светлост дана износе „прљав веш” расипничке нације.
Срећом, већина се постидела
истог чега и челници „Вашингтон поста”.
 |
Оскара Вајлда (1854–1900),
славног британског писца, једном приликом замолили су да унесе неке измене, односно да скрати свој позоришни комад.
Писац је упорно одбијао.
Управник позоришта,
с друге стране, наваљивао је да писац то ипак учини.
Једноставно речено,
комад је морао да
буде скраћен.
И даље се јогунећи,
писац је узвикнуо:
„Господине, узалудно наваљујете, па ко сам ја да могу и да такнем једно такво ремек-дело?”
-----------------------------------
ЖИВЕО ПОПАЈ!
Истраживачи на Универзитету у Бангкоку недавно су спровели испитивање међу децом од четири до пет година. Занимало их је да открију да ли малишани, који уживају у стриповима и цртаћима о Попају и његовој дружини, чешће једу спанаћ и остало поврће од девојчица и дечака који више воле неке друге цртане ликове. Истраживање је потврдило оно што су научници унапред и мислили: деца која воле Попаја много више воле и различите врсте „зелениша” него она која не прате пустоловине овог чувеног морнара. Резултати могу као наук да послуже родитељима који ће убудуће знати како да своју децу натерају да уживају у спанаћу исто као и у другој њима наизглед омиљенијој храни.
 |
КИПЛИНГ -----------------------------------
КАО КЊИЖАР
Славни енглески књижевник Радјард Киплинг (1865–1936) у младости је неко време радио као помоћник у књижари.
„Је ли занимљива ова књига?”, питао га је једном неки купац.
„Не знам, нисам је прочитао”, одвратио му је Киплинг.
„Како то”, зачудио се купац, „продајете књиге, а ову нисте ни прочитали?”
„Сасвим природно! Помислите шта би требало да урадим да сам, на пример, апотекар!”, одлучно закључи Киплинг кратку расправу.
-------------------------------------------------------------------------------------
ВЕЛИКИ СЛОН, ВЕЛИКИ СТРАХ
Сви већ знају причу која говори о томе да се слонови плаше мишева. Међутим, нова истраживања казују да се слонови плаше и мрава! Наиме, научници с Универзитета у Флориди у сарадњи с колегама из Истраживачког центра Мпала у Кенији, дошли су до открића да мирис мрава код слонова изазива неку врсту паничног страха. Кад осете мирис мрава на стаблима акације drepanolubium, биљке чије сочно и дебело лишће изузетно воле да једу, слонови се дају у бег. Иначе, акација је у саванама биљка чији је опстанак везан за мраве: они бране ово дрво, али им зато оно служи за становање. По стаблу и лишћу акације мрави испуштају течност од чијег оштрог мириса биљоједи беже главом без обзира. Посебно слонови.
- Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
