Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Архива



Савременици су га хвалили као војсковођу без премца, модерни нараштаји га замишљају као опаког борца за хришћанство. Ричард Лавље Срце вероватно је само најпознатији крсташ средњег века

На овој плочи из бенедиктанске опатије Чертси, у Сарију, Ричард I приказан је на начин на који га памти историја. Али, да ли су његови легендарни успеси стварно били толико блистави?
   Међутим, кад се његова епска борба с муслиманским вођом Саладином, до које је дошло током Трећег крсташког похода, мало детаљније преиспита, подвизи Лављег Срца губе понешто од сјаја. У ствари, ако би се одстранила сва мишљења настала под утицајем легенди, и сва средњовековна пропаганда, постало би јасно да Ричард никад у потпуности није савладао вештину вођења крсташких војних похода.
   Ричард – високи син краља Хенрија II, златно-риђе косе – био је један од првих западњачких моћника који је одговорио позиву на оружје који је папинство објавило 1187. године, након што је Саладин запрепастио хришћански свет сломивши војску „крсташке” Палестине и повративши исламу свети град Јерусалим. Током година које су следиле, Лавље Срце ступио је на енглески престо али препирке унутар династије и супарништво између њега и његовог саборца крсташа, француског краља Филипа II, утицало је на то да Ричард не стигне до Блиског истока све до лета 1191. године. Кад је стигао, имао је 33 године и био је богат владар с малим искуством и угледом војног генија огромне храбрости. Наредних шеснаест месеци водио је крвави и исцрпљујући рат за превласт у Светој земљи.

„Морам Вам рећи колико ми је одвратна та Ваша музика! Од првог до последњег тона – мрска ми је.” То је Толстој рекао Сергеју Рахмањинову, младом композитору који је већ доживео нервни слом

Од чега је Фројд (на слици) лечио Малера?
   Још за време живота аустријског лекара и психоаналитичара Сигмунда Фројда (1856–1939), оца психоанализе, овај психолошки правац привлачио је пажњу како стручњака, тако и оних који су могли бити пацијенти доктора Фројда и његових следбеника. Чинило се да психоанализа није ни налик дотадашњој класичној психологији. Основе психоанализе чинила су учења о потискивању и отпору, о несвесном, о значају сексуалног нагона, као и о кључној важности раног развоја личности.
    Случај је хтео да помоћ доктора Фројда затражи и чувени бечки композитор Густав Малер (1860–1911). Прича о њиховом сусрету и некој врсти терапије коју је Фројд спровео
над Малером, већ је постала легенда.

----------------------------------------------------------------
Научници кажу да је за здравље човека некад много важније да је окружен другим људима него да се правилно храни, редовно посећује лекара, вежба


    Телефон од ујутру није зазвонио. Младић се пита шта није у реду.  Проверава да ли је добро спустио слушалицу, да ли му ради мобилни. Већ се увелико спушта вече, а препознатљив звук звона још се ниједном није огласио. Да ли је могуће да данас нико није осетио потребу да ми се јави, пита се у чуду. Зар су ме сви заборавили?
    Не може да се скраси на једном месту. Почиње да чита књигу, али му мисли блуде. Укључује телевизор, али узалуд даљинским трага за неком емисијом која би му привукла пажњу. Ништа не вреди. Осећа се усамљено. Као да је последњи човек на свету. Онда се досети да би можда он могао некога да позове. Окреће број и чује глас друга који му саопштава да управо мисли на њега, али се нешто зарадио и не стиже да га позове. Младић се осмехује и већ се много боље осећа.

Нагнута над коритом из кога се пушила врела вода, зачула је строгу заповест на немачком. Тргла се и видела надзорника како јој показује да изађе. Приближавала се вратима не знајући да ли иде у живот или у смрт

    Јиржи Бијелецки имао је деветнаест година. Био је висок и леп, увек обучен како је налагала тренутна мода. Требало је да јури за девојкама или да се дружи с вршњацима. Али не и 1940. године.
    Рат је узимао маха и његова Пољска више није била безбедна. Дечачко доба нагло је прекинуто размишљањима о преживљавању и Јиржи је, с неколико пријатеља, покушао да побегне из окупиране домовине у Мађарску. Сви су ухваћени и неколико месеци после тога, с назнаком „политички заробљеници“, послати су
старим возом у Аушвиц.

Као што је порекло Миливоја Петровића Блазнавца будило недоумице, тако је и његова изненадна смрт сматрана тајанственом



... риђокосе особе имају много мање власи од плавокосих, смеђокосих и црнокосих

КУЦО, НЕ ПУЦАЈ!

„НИРВАНА” ЈЕ КРИВА ЗА СВЕ

Мој омиљени певач је Мика. Волела бих да напишеш нешто више о њему.

tina.966@...