Ма шта кажеш

КУЦО, НЕ ПУЦАЈ!

Један ловац са севера Новог Зеланда недавно је рањен у десну страну задњице. Човек је рањен после пуцња из пушке. Занимљиво је да је стрелац био ловчев најбољи пријатељ – његов верни пас. Четрдесетогодишњак је с пријатељима пошао у лов на дивље свиње. После целодневног боравка у шуми, одлучио је да крене кући. Бацио је пушку на задње седиште свог аутомобила, а затим позвао пса да и он ускочи у кола. Пас је то и учинио. Нажалост, скочивши у кола, шапом је закачио окидач... Пушка је опалила и метак је погодио изненађеног ловца који је седео на месту возача. Чувши пуцањ, остали чланови ловачке дружине дотрчали су и затекли рањеног пријатеља и врло узнемиреног пса. Завијао је тужно чувајући свог господара. Ловац је сместа пребачен у болницу у Венгераију и оперисан. Иако је повреда била тешка, живот му није висио о концу.

БЕЗ НАКИТА НА ОНАЈ СВЕТ



Обичај међу католичким верницима у Индији налаже да се ближњи сахрањују с накитом. Међутим, парох из Гое недавно је упутио проглас верницима да одмах прекину тај обичај. Замолио је породице преминулих да не стављају накит у сандуке с покојницима из једноставног разлога што они који су друге вере краду накит, дословно прекопавајући гробнице. Вероватно сматрају да их неће стићи заслужена казна јер не верују у истог бога. У сваком случају, парохов проглас није наишао на разумевање верника који и даље мисле да је добро ставити мало злата и драгог камења у сандук с покојником. Да му се нађе на оном свету.

--------------------------------------------------------------------------------
МЕДВЕД УДАРИО У ДРВО
Један амерички медвед доживео је незгоду кад је, у потрези за храном, ушао у ауто и случајно га покренуо. Необичан догађај десио се у Ларкспуру, близу Денвера, у Колораду. Како сведочи власник несрећне „тојоте”, животињу је привукао мирис сендвича с бутером од кикирикија. Кад је ушао у аутомобил, медвед више није могао да изађе. Копрцајући се, покренуо је полугу мењача и „тојота” је појурила низ улицу, ударивши у дрво.
--------------------------------------------------------------------------------

ПИКАСО
СИМУЛАНТ
Угледном париском психијатру колеге су једном дале да погледа више цртежа душевних болесника, јер је рекао да ће из сваког одмах сазнати да ли је његов аутор заиста болестан и чак у којој мери се његова болест развила. Међу ове цртеже они су, неопажено, уметнули и једно Пикасово дело. Чим је осмотрио тај цртеж, психијатар је о њеном аутору изрекао ову оцену:
– Симулант.




МОКРАЊЧЕВ САВЕТ
Наш знаменити композитор Стеван Мокрањац (1856–1914) једном је, због неке непажљиве певачице која се непрестано бунила, више пута морао да прекида пробу свог хора. Кад му је то дојадило, он јој је љутито рекао:
– Извините, али ви данас стално наопако певате!

                                                                
– Ја? – увређено му је одговорила уображена певачица. – Ја се не буним иако имам бољи слух него многи професионални диригенти.
Мокрањац се тада наклонио и овако посаветовао певачицу:
– Ако је тако, госпођице, онда вас молим да убудуће певате слухом.


САРТР И ВЕЧНА ЉУБАВ
Једно повеће друштво француских филозофа ceo сат расправљало је о љубави. Највише је било говора о њеној превртљивости и непредвидивости. Изгледало је да су већ сви уморни од расправе, кад се познати егзистенцијалиста Жан-Пол Сартр овако обратио колегама:

                            
– Кажите шта год хоћете, али једно је сигурно. На свету постоји трајна, вечно верна, на све утицаје отпорна, љубав која траје до смрти.
– Зар заиста мислите да је таква љубав могућа? – упита га једно сумњало.
– Разуме се, то је љубав према самоме себи – спремно му узврати Сартр.


ЗАБОРАВЉЕНИ
БРОЈЕВИ
Бројеви мобилних телефона људима не „улазе” у главу. Сви се ослањају на именик уписан у самом телефону. То доказује ново истраживање британских статистичара. Више од шездесет одсто, од неколико хиљада испитаника, не може да каже који је број мобилног телефона најбољег пријатеља, родитеља, па чак ни супружника. Четворо од петоро не успева да запамти број телефона који су „откуцали” само неколико секунди раније. У чему је ствар? Уместо да нам олакшају живот, телефони су га учинили сложенијим. Укратко, уместо да вежбамо памћење, постали смо расејани.