Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна :: Архива

Архива




Векови које су појеле бубе
СКАКАВЦИ ДОЛАЗЕ!

Како би се спасли ове напасти, неки стари народи веровали су у араратску шеву, чудну птицу која није јела скакавце већ је испуштала веома продорне и неугодне крике...



   Чувени грчки путописац Паусанија, који је живео у другој половини 2. века, оставио је занимљиву забелешку о скакавцима. Реч је о његовом главном делу „Опис Хеладе" у десет књига, које садржи податке из географије, историје, митологије, а у коме је дат и изглед разних места и споменика. Описујући материјалне остатке на Акропољу у Атини, Паусанија истиче да је преко пута Партенона стајао бронзани Аполон и додаје да је статуу извајао знаменити вајар Фидија. У наставку је забележио како бога називају Парнопије, то јест заштитник од скакаваца, јер је, кад су ови инсекти пустошили тло Атике, обећао да ће их отерати с тог подручја.


Играјте се, људи!
ГИМНАСТИКА УМА

Многобројни примери фантастичне моћи памћења показују нам да, уколико озбиљно и темељно приступимо одређеним техникама, и сами можемо да постанемо врхунске памтише

    Мозак просечне жене тежак је око 1300 грама, док је код мушкараца просечна тежина нешто већа и износи око 1450 грама, али ни величина ни тежина мозга, као ни количина вијуга на површини мождане коре, нису повезане ни с интелигенцијом ни са снагом памћења. У мозгу постоји преко милијарду нервних ћелија, које се називају неурони. Сваки неурон на једном свом крају има дугачко влакно, које се зове аксон, а на другом више кратких влакана, названих дендрити. Спој дендрита једног неурона и аксона другог ствара синапсу, за коју се претпоставља да чини основу за повезивање мисли. Према научним истраживањима, највећи број људи користи само 4 одсто од укупног броја неурона, што значи да чак 96 одсто њих неповратно пропада, односно остаје неискоришћено. Ипак, у историји можемо да нађемо многобројне примере фантастичне моћи памћења, и код појединаца и код читавих народа, који запањују својим резултатима, показујући свима нама да, уколико озбиљно и темељно приступимо техникама памћења, можемо не само брже да стичемо нова знања, већ и да их трајно сачувамо.


Летња љубавна прича
МAЛЕ НОЋНЕ ХИМНЕ

Угледао ју је случајно и осетио да више никад неће волети ниједну другу. Он се звао Георг Филип Фридрих барон од Харденберга, а она Кристина Вилхелмина Софија фон Кин. Познати су као Новалис и Софија

    Прича о њима почиње 17. новембра 1794. године. Харденберг, тек што се запослио у окружној канцеларији у Тенштету, градићу у Немачкој у коме је живео, отишао је до оближњег Грнингена, да обави први пословни задатак. Само неколико месеци пре тога дипломирао је права и успон каријере управо је почињао. А онда је, на том пословном путовању, упознао Софију и његов живот обогатиле су нове мисли и погледи на свет. Харденбергу је било двадесет две године, а Софији – дванаест.


Најбољи гитариста заљубљен у гитару!
АНТОН ЗА ДОБАР ТОН

„Најзанимљивије код гитаре било је то да чим сам почео да свирам, мени се одмах још више свирало! Жеља је постајала све већа. Осетио сам да је то један потпуно засебан свет”, каже Небојша Антонијевић Антон, гитариста „Партибрејкерса”

„Родитељи нису имали ништа против што свирам по цео дан”, сећа се Антон.
    У редакцију „Политикиног Забавника” пре извесног времена, поред многобројних других писама, стигло је и једно „музичко”. Упутиле су нам га сестре Марија и Ивана из Београда. У писму, између осталог, кажу да је њихова највећа жеља да науче да свирају гитару, али не знају како би било најбоље и најлакше да то учине. Чини им се да су већ премашиле узраст за упис у музичку школу (имају тринаест година). Осим тога, нису баш уверене да би због класичне музике училе да свирају...
Јер, истини за вољу, рокенрол је оно што их занима.


Лутње и слутње једног глумца
КО СЕ БОГОБОЈА БОЈИ ЈОШ...

Живот и прикљученија јединца угледног будванског и которског пароха и једног од највећих глумаца у повести не само београдског глумишта, био је посут трњем. Звезде су биле болно далеко...


Hogar



Јесте ли већ чули да...



Ма шта кажеш


ЛЕТЕЋИ КОФЕРИ


Писали сте

ПЛАЧЕ КАО ГОДИНА

Можете ли да ми објасните зашто се каже да неко „плаче као година”?

ДУШАН
из Уздина