Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Писали сте


ПЛАЧЕ КАО ГОДИНА

Можете ли да ми објасните зашто се каже да неко „плаче као година”?

ДУШАН
из Уздина


У нашем народу постоје разни изрази којима се сликовито описује како неко плаче. Рецимо „као киша”, „као дете”. Један од њих је и „плакати као година” или чак „љута” или „црна година”.
Зашто се тако каже?
Објашњење нуди Речник Матице српске, под редним бројем седам, где се као једно од значења речи „година” налази и локално у смислу „олуја, невреме, киша”. Дакле, уместо да се каже да неко „плаче као да пада киша”, говорило се да „плаче као година”. Речи „црна” и „љута” ишле су уз тугу или немаштину због којих се плакало.

                                                                          Илустровао Добросав Боб Живковић

НИКО КАО СИМПСОНОВИ

Имам дванаест година и твој сам редован читалац, па те молим да ми одговориш на једно питање. Да ли би могао да ми напишеш нешто о настанку цртане серије „Симпсонови”?

МИЛЕНА ЈАЊУШЕВИЋ



Америчка цртана серија „Симпсонови” настала је у студију телевизије „Фокс нетворк” пре нешто више од двадесет година и дело је Мета Грејнинга. Једна од првих успешних цртаних серија ове куће, а и једна од најдуготрајнијих и најцењенијих телевизијских серија у историји медија уопште. Приказивање је почело 17. децембра 1989. године и траје и данас.
Серија је пародија која прати живот помало луцкасте породице Хомера Симпсона, припадника средњег сталежа, али и културна и друштвена збивања у америчком друштву. По речима аутора Мета Грејнинга, породица Симпсон настала је по узору на чланове његове породице.
Хомер је глава породице, запослен у нуклеарној електрани измишљеног града Спрингфилда, уживалац у јелу и пићу, без неког већег образовања, неуредан и бучан, али ипак брижан супруг и отац. Марџ Симпсон, његова супруга, пример је типичне америчке домаћице и мајке која машта о много узбудљивијем животу. Барт Симпсон је њихово најстарије дете, има десет година и редовно упада у невоље. Лиса је осмогодишњакиња, изузетно је паметна, свира саксофон. Меги Симпсон је беба која осећања изражава сисањем цуцле варалице. Породица Симпсон има и кућне љубимце – пса по имену Деда-Мразов мали помоћник и мачку Пахуљица број два.
У серији се појављују и бројни други, такође луцкасти споредни ликови који укључују Хомерове колеге с посла, Бартове и Лисине наставнике, породичне пријатеље, даљу родбину, комшије.

ДИНОСАУРУСИ БУДУЋНОСТИ




Замисао о клонирању диносауруса заинтересовала је многе, посебно после приказивања „Парка из доба јуре” (1993), веома успешног филма који је зарадио око деветсто милиона долара. Иако неки научници тврде да су из појединих костију издвојили делимичан ДНК одређених врста диносауруса, то још није довољно за клонирање. Научници у филму ове џинове клонирају на начин који се неупућенима чини веома прихватљивим. Наиме, из ћилибара изваде комарца за кога утврде да ли је, пре него што је окамењен, угризао неког диносауруса тако да му је у телу сачувана крв ових изумрлих животиња. Међутим, кад се има на уму да су диносауруси нестали пре шездесет пет милиона година, до сада још нису откривени фосилни остаци ниједног комарца из тог давног времена. Кад би и били пронађени, то би морала да буде женка која се насисала доста диносаурусове крви, и то непосредно пре него што је окамењена. али, и тада би се јавиле потешкоће јер би били помешани ДНК диносауруса и инсекта, што значи да ДНК неке од ових големих животиња опет не би био целовит.
Иначе, кад се клонира неко живо биће, најприхватљивији начин је да се једро једне ћелије стави у једро ћелије исте врсте, пошто се претходно уништи садржај тог једра. Не само да је готово немогуће наћи једро ћелије диносауруса, већ би се поставило питање која животиња би послужила као сурогат мајка која би на свет донела диносауруса. Ма колико звучало занимљиво клонирати диносаурусе, озбиљни научници кажу да се то, с постојећом технологијом, никад неће догодити.



ТОНОМ ДА ТИ КАЖЕМ

Чуо сам да је некад постојао такозвани музички језик па вас молим да ми кажете нешто о њему.

ПЕЂА
Младеновац


Тачно је – постојао је. Био је то језик солресол, вештачки језик који је осмислио Франсоа Сидр 1827. године. Више година касније он је о том новом музичком језику објавио и књигу „Универзални музички језик”. Било је то 1862. године. Могло би се рећи да је већ у то доба солресол стекао извесну популарност међу филолозима, а посебно писцима, премда то одушевљење није дуго трајало. Занимљиво је да су речи у солресолу биле састављене само од седам слова – седам нота, поређаних у различитим висинама, али и бојама. Крајем 19. века и неки песници покушавали су да пишу на солресол језику.

--------------------------------------------------------------------------------

ЈОШ О КОМЕНТАТОРСКИМ БИСЕРИМА


Са задовољством сам у „Забавнику” од 16. 7. прочитао осврт вашег сарадника о извештавању наших ТВ коментатора с последњег првенства света у фудбалу. Примерима које сте навели додао бих још три „бисера”. Некада су коментатори говорили да играч „продире/пролази по левој/десној страни”, данас они „пробијају” одбрану противника. На последњој утакмици француске репрезентације коментатор је изјавио и остао жив да шесторица француских играча „нападају лопту”. Ваљда зато што није „хтела” да сама уђе у гол. Што се тиче трећег бисера, који се одавно усталио у коментарима, било би занимљиво чути објашњење дотичних како је играч који изводи слободни ударац постао „извођач прекида”. Надам се да ћете се лепо забавити покушавајући да то одгонетнете.
Желим вам од свег срца да и даље останете оно што јесте – један вансеријски „Забавник”.
С поштовањем,
Ваш верни читалац
Ратомир Јанковић из Земуна