Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Најбољи гитариста заљубљен у гитару!


АНТОН ЗА ДОБАР ТОН

„Најзанимљивије код гитаре било је то да чим сам почео да свирам, мени се одмах још више свирало! Жеља је постајала све већа. Осетио сам да је то један потпуно засебан свет”, каже Небојша Антонијевић Антон, гитариста „Партибрејкерса”

„Родитељи нису имали ништа против што свирам по цео дан”, сећа се Антон.
    У редакцију „Политикиног Забавника” пре извесног времена, поред многобројних других писама, стигло је и једно „музичко”. Упутиле су нам га сестре Марија и Ивана из Београда. У писму, између осталог, кажу да је њихова највећа жеља да науче да свирају гитару, али не знају како би било најбоље и најлакше да то учине. Чини им се да су већ премашиле узраст за упис у музичку школу (имају тринаест година). Осим тога, нису баш уверене да би због класичне музике училе да свирају...
Јер, истини за вољу, рокенрол је оно што их занима.

   Недоумица београдских девојчица чешћа је него што би неко помислио. Најомиљенији и најчешће свирани музички инструмент током протеклих векова „покорио” је – без разлике – све континенте. Да ли због тога што онај ко је свира гитару држи крај срца, те њене трептаје најпре „чује” срцем, или због чињенице што је овај инструмент, више од било ког другог, музичко средство преко кога води најкраћи пут до свирања? Тешко је са сигурношћу рећи. Јер, свако има свој разлог због кога жели да свира гитару! И можда је најбоље да тако и остане. Извесно је да жуљеве на прстима леве шаке многи с поносом стварају, подносе и показују: то је доказ да је неко озбиљно решио да крочи у чудесни свет гитаре. Без обзира на то да ли су у њега ушли уз помоћ учитеља или подучавајући се сами.

Рифови Рикија Рифа




    Недавно је у Београду приказан нови, концертни музички компакт диск „Крш и лом” рок групе „Партибрејкерс”. Гитаристу „Партибрејкерса” Небојшу Антонијевића Антона већ одавно и оправдано сматрају нашим најбољим гитаристом. Урбана легенда говори да су га овдашњи гитаристи на тајном гласању прогласили за најбољег међу собом. И то с убедљиво највећим бројем гласова.
    Велики број новинара, фоторепортера и камермана тискао се тог летњег дана у београдској Скадарлији, где је представљен диск „Партибрејкерса”. Сви су желели да чују шта ће о снимку концерта из марта 2009. године рећи они који су тај концерт и одсвирали. Овај сусрет „Партибрејкерса” с новинарима и бројним поклоницима био је уједно и савршена прилика да од нашег најбољег гитаристе сазнамо бар један део његове свирачке тајне – како је научио тако добро да свира.
    Небојша Антонијевић Антон рођен је 1961. године. Дакле, у време кад је почињао да свира није било Интернета, ни могућности да се путем различитих снимака и Јутјуба научи како треба одсвирати одређени риф. Иначе, риф је у џезу и рокенролу назив за краћу, мелодијски и ритмички особену фразу од неколико тактова која се непрестано понавља. Јавља се као својеврсна подлога у соло импровизацијама, или као музичко средство за појачавање напетости. Некад се рифом и завршава одређена композиција. Занимљиво је да се гитариста „Партибрејкерса”, доследно привржен изворном звуку рокенрола, извесно време потписивао на снимцима не својим правим именом, већ као – Рики Риф. Антон или Рики Риф љубазан је и веома предусретљив човек, упечатљивог погледа. Као што је лако наслутити, прича о гитари његова је омиљена тема:
    „Не знам тачно због чега, али ми се чини да је у петом разреду основне школе гитара почела веома да ме привлачи”, каже, задовољан што је у прилици да поручи нешто читаоцима „Забавника”, свог омиљеног листа.

Пут у другачију стварност

    „Осећао сам снажну жељу да научим да свирам. Разуме се, у то време нисам још размишљао о електричној гитари. У ствари, у Београду су постојала само два места где сте могли да купите гитару. Једно је била ’Скала’ на Булевару, а друго место – ’Робне куће Београд’. Тако сам дошао до своје прве акустичне гитаре. Није била баш нека, али је мени била довољна. Јасно, занимао ме је рокенрол, слушао сам плоче „Ролингстоунса” и Џимија Хендрикса. Најзанимљивије код гитаре било је то да чим сам почео да свирам, мени се одмах још више свирало! Жеља је постајала све већа. Осетио сам да је то један потпуно засебан свет.    Свирање је било пут у потпуно другачију стварност. У то време није било школа џеза и рока. Али, сви су свирали! Увек је постојао неко ко је био спреман да ти покаже како да одсвираш нешто што си чуо на плочи. А плоче смо стално слушали! И тако, нешто чујеш, па покушаваш сам да поновиш. Уколико не знаш сам, онда у крају сигурно има неког ко такође свира гитару и спреман је да ти покаже како...”


   
    „Родитељи нису имали ништа против тога што свирам по читав дан.   Није им сметало. Или сам слушао музику или сам свирао. Не знам да ли се то може назвати вежбањем, али сваки слободан тренутак проводио сам с гитаром. Чини ми се да је кључни тренутак био онај кад сам упознао блуз. Традиционални блуз, али у тумачењу Ерика Клептона и Џимија Хендрикса. Следећи задатак било је савладавање блуз технике свирања гитаре. Кад сам најзад схватио да могу да одсвирам блуз, био сам толико задивљен том чињеницом да ми је било потпуно јасно да се више нећу одвајати од гитаре”, објашњава Антон.
    Тако је и било.
    Гитариста „Партибрејкерса” верује да је за сваког будућег гитаристу најважније да воли гитару. Али, то није могуће неком саветовати. Или гитару волиш или не, нема ту савета. Баш као и у случају осталих ствари. С том разликом што се, кад је о гитари реч, то чује. Антон сматра да Бог свакоме даје неки посебан дар, драгоцену могућност да се нечим бави на најбољи могући начин.
    Јасно је да је срећан што је још у петом разреду непогрешиво знао шта је то и тако се неустрашиво, као самоуки гитариста, упустио у животну пустоловину. Слободно би се могло рећи да је Антону гитара помогла онда кад је мислио да живот и није баш тако лак. И данас, баш као и некад, пре безмало четрдесет година, једва чека да узме свој инструмент у руке. Да ли је то „фендер стратокастер”, на којој најчешће свира на концертима, или нека друга из његове збирке која је годинама стварана с љубављу, свеједно. У његовим рукама свака звучи добро. Као изворна снага и осећајност коју на особен начин може да дочара само рокенрол гитариста.


Аутор: 
Мирјана Огњановић
број:
Nejdin
Слика корисника Nejdin's
User offline. Last seen 12 years 28 недеља  ago. Није присутан
Придружио се: 03/08/2010
to je i meni palo na pamet
to je i meni palo na pamet odmah, koliko god volim brejkerse, volim i smak, ako ne i vise, i to bas zbog tocka...ne znam da li je i on bio ukljucen u tu trku najboljih gitarista ili je samo birano medju onima koji aktivno sviraju koncerte...
Велибор
Слика корисника Велибор's
User offline. Last seen 13 years 34 недеља ago. Није присутан
Придружио се: 03/08/2010
Најбољи гитариста
Мало је неумјесно чика Антона звати најбољим гитаристом поред живог чика Радомира Михајловића Точка. Иако је престао са јавним наступима чика Точак и даље ради и снима, што се може провјерити и на јутјубу.