Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Архива


Растављање сликарства на делове: равне површине, чисте и јарке боје, довело је Анрија Матиса у сукоб с целим светом, а понајвише с Паблом Пикасом

Анри Матис
   Прве сликарске огледе Анрија Матиса разумела је, поред Пикаса, само неколицина људи. Необуздане сирове боје слика које је, уз још неколико уметника – међу којима су били Андре Дерен и Жорж Брак – изложио на париском Јесењем салону 1905. године изазвале су опште запрепашћење. Критичари су их исмејали и назвали лудацима и дивљим зверима (франц. – Fauve, одакле и потиче назив сликарског покрета ове групе – фовизам).
    Овакве лоше оцене пратиле су Матиса од самог почетка каријере и ужасно га погађале. Рођен 1869. године у малом индустријском граду Ле Като Камбрезе, одрастао је у патријархалном окружењу оближњег средишта текстилне индустрије – Боен ан Вермандоа. Строги отац покушавао је од њега да створи вредног и способног човека, који ће моћи да издржава породицу, и, наравно, послао га на студије права, обезбедивши му и посао у струци.   
Боб Дилан и даље свира своју „Бескрајну турнеју” и упорно одолева правилима, као некад сувоњави младић уњкавог гласа с полураштимованом гитаром, тако да је и данас један од најцењенијих уметника на планети

   После тачно деветнаест година Боб Дилан поново долази у Београд. Кад нас је највећи песник рок историје претходни пут почаствовао присуством гледали смо га разрогачених очију раштркани на игралишту стадиона ФК „Галеника”.   Они који су очекивали носталгично прочешљавање легендарног репертоара отишли су кући разочарани. Они који су унапред знали да Дилан никада не пева једну песму два пута на исти начин, забављали су се игром препознавања незаборавних стихова у сасвим новим музичким извођењима. Био је, као и увек, намргођен, шкрт на речима и наизглед потпуно несвестан где се налази. Додуше, ни ми нисмо, тог 11. јуна 1991. године, били сасвим сигурни где се налазимо. Убрзо смо сазнали.
Иако је сматран једним од највећих бандита у историји америчке „каубојштине”, који је први узвикнуо: „Руке увис!”, Бил Мајнер никад није пуцао на човека

    Правим именом звао се Езра Ален Мајнер, а био је много познатији као Бил Мајнер. Звали су га и Неукротиви Бил јер је важио за једног од највећих пљачкаша на Дивљем западу. Није се нашла поштанска кочија која је могла да му умакне или обезбеђење у возу које би сачувало касу ако се он на њу намерио.
    Наравно, није био толико дрзак да најављује свој долазак. Иако се никад није знало где ће и кад напасти, пратиоци возова и возачи поштанских кочија стрепели су чим би кренули на пут.
Немогућност да се сетимо и имамо пред очима сетне тренутке из сопственог живота ствара осећање кога се тешко ослобађамо

   Пијем да је забравим, а жеља се већа ствара...”
    Да ли се неко можда сећа текста некада врло познате (такозване) народне песме? Згодан пример који говори о томе да ће опијањем човек тешко успети да прецрта извесне тужне догађаје из сопственог живота.  Ово мишљење на известан начин има и научну потврду.
    Тешко је заборавити тужне и ружне догађаје. Ни забава, као некаква чаробна пилула, не може ту много да помогне. С лошим успоменама је најбоље саживети се. И не само то: треба их увек имати у виду, закључак је недавног истраживања америчких научника. У супротном, туга ће трајати много дуже него што бисмо то хтели.
„Ни која друга државица источна није имала да се бори са тако јаким и испреплетаним препрекама као ми. Докле су интереси грчки долазили у сукоб само са турскима, румунски само са рускима, црногорски са турскима и аустријскима - наши су се интереси сукобљавали и са турскима и с аустријскима и са рускима”, жалио се Јован Ристић, главни преговарач Србије



... дворски комплекс на београдском Дедињу простире се на 130 хектара

... Индијанци нису јели ћуретину зато што су убијање тако плашљиве птице сматрали знаком лењости


ВАЖНО ЈЕ ДА СЕ ОКРЕЋЕ


СВЕВИДЕЋИ БРКОВИ

www.politikin-zabavnik.rs
Copyright © Politikin Zabavnik magazin
autor sajta: Predrag Petrović

2009.