Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Писали сте


СВЕВИДЕЋИ БРКОВИ

Најбоље објашњење нуди Дезмонд Морис, британски природњак, чувен по књигама о животињама. Осим што бркови, како каже, имају улогу органа осетљивих на додир, они служе и да препознају ваздушна струјања. Док се мачка креће у мраку, сваки предмет ствара незнатне поремећаје у ваздушним струјањима које она непогрешиво препознаје брковима. Они су за њу животно важни, посебно кад лови ноћу, јер имају улогу посебног система за навођење. У делићу секунде, уз помоћ бркова, мачка може да разазна силуету плена у потпуној тами и потом да усмери смртоносни угриз. Фотографије мачака снимљених ноћу док носе плен у зубима, показују да су им бркови обавијени око тела жртве јер настављају да им пружају податке о најмањем покрету улова, уколико је животиња неким случајем још жива.

У анатомском погледу бркови су заправо јако повећане, круте длаке, два пута дебље од обичних, усађене у ткиво горње усне и снабдевене великим бројем нервних завршетака. У просеку, мачка има двадесет четири такве длаке, по дванаест на свакој страни њушке, распоређене у четири водоравна реда. У тренутку кад мачка нешто радознало њушка, њени бркови померени су унапред, а повлачи их кад је уплашена или се брани. Иначе, стручан назив за ове длаке је – vibrissae. Дакле, иако мачке, посебно оне које не излазе из куће и не морају саме да се сналазе, могу да живе и без бркова, био би прави злочин одсећи их. Упркос осталим изоштреним чулима, не би се осећале као праве мачке.


ГЛАСОНОША С НЕБА
Молим вас да нешто напишете о голубовима писмоношама.
СТАНКО
Зајечар


Голубови писмоноше су подврста одомаћених голубова пећинара који су се хиљадама година користили за брзо и сигурно преношење порука. Пошто је једна од главних особина голубова враћање свом гнезду, односно партнеру, није било тешко одабрати птице које је било могуће користити за пренос порука.
Голубови прво морају да имају свој дом на месту на које вест треба да стигне. Од свог гнезда они се у кавезима преносе до места с ког намерава да се пошаље порука. Кад треба послати вест, на ногу голуба причврсти се мали предмет, најчешће пресавијена хартија, па се пушта да одлети, односно да се врати тамо где су му гнездо и партнер. Ту неко сачекује голуба, односно поруку.


Ова драгоцена особина голубова с успехом је примењивана још од старих времена. Према библијској легенди, и голуб је био међу изабраним птицама у Нојевом ковчегу за време великог потопа. Стари Египћани користили су их у морепловству. Наиме, крећући на пут, морепловци су носили и голубове да би на повратку, приближавајући се кући, пуштали птице да објаве срећан повратак. Из римског раздобља позната је прича о граду Мутину који је био опседнут 43. године пре наше ере. Војсковођа Децим Брут послао је из овог опкољеног града голуба римским конзулима, тражећи на тај начин помоћ. Плиније Старији је поменути догађај овако описао: „Шта су вределе Антонију зидине, стражари пред логором, мреже на реци, кад је гласоноша стигао с неба.”
Голубови су дуго били најбољи начин преношења порука на веће удаљености. Тачније, до проналаска телеграфа они су практично били једини преносиоци вести, пре свега војних, јер су били бржи од гласника на коњу. Поред тога, могли су да пренесу поруку преко непријатељских положаја а да не скрену пажњу на себе.
Голубови се више не користе за преношење порука већ се приређују њихова надметања у брзини лета. То се чини тако што се превозе од 100 до 1000 километара од својих голубарника, где се испуштају из кавеза и мери се време њиховог повратка. Ове голубове неки називају и тркачким коњима малог човека.


ВИЂЕЊЕ НА ОДЛОЖЕНО
Мој друг тврди да ми никад не можемо да видимо како свемир стварно изгледа у одређеном тренутку па ме, ако је то тачно, занима зашто.
АРСА
Барајево


Кад са Земље гледамо у свемир и небеска тела, ми их не видимо онакве какви су они у том тренутку. Видимо их, у ствари, онакве какви су били кад је светлост, коју сад примамо, кренула с њих. При том треба знати да се светлост креће брзином од триста хиљада километара у секунди. Зато, рецимо, Месец видимо какав је био пре 1,3 секунде, Сунце какво је било пре 8,3 минута, а Плутон какав је био пре 5,5 сати. Најближу звезду, Проксиму Кентаури, видимо онакву каква је она била пре 4,2 године, а најудаљеније галаксије онакве какве су биле пре десет милиона година.


ГРАНИЦЕ ПОД КОНАЦ

С поштовањем
Богдан Стојановић,
Београд


Све државне границе могу да се поделе на природне и вештачке. Природне су оне државне међе које на копну иду дуж речних токова и планинских венаца, а вештачке се повлаче у подручјима где тога нема. У овим случајевима најчешће је реч о пустињским или другим ретко насељеним просторима, што је омогућило исцртавање и сасвим праволинијских граница, што се понајбоље види на примерима северноафричких држава. У примерима које ти наводиш, као и код многих других сличних савезних држава, такво разграничавање било је олакшано чињеницом да се, у ствари, ради о федералним јединицама само једне међународно признате државе – Сједињених Америчких Држава. И кад смо већ на том подручју, рецимо још да је овакав вид разграничавања и прављења „правоуглих” америчких држава, довео до, у светским размерама јединственог, случаја четворомеђе, где се на једном месту додирују четири федералне јединице – Јута, Колорадо, Аризона и Нови Мексико.