3320 25. 9. 2015.
Не заборави тугу...
ОСМЕХ СТИЖЕ ЗОРОМ
„Пијем да је забравим, а жеља се већа ствара...”
Да ли се неко можда сећа текста некада врло познате (такозване) народне песме? Згодан пример који говори о томе да ће опијањем човек тешко успети да прецрта извесне тужне догађаје из сопственог живота. Ово мишљење на известан начин има и научну потврду.
Тешко је заборавити тужне и ружне догађаје. Ни забава, као некаква чаробна пилула, не може ту много да помогне. С лошим успоменама је најбоље саживети се. И не само то: треба их увек имати у виду, закључак је недавног истраживања америчких научника. У супротном, туга ће трајати много дуже него што бисмо то хтели.
Аристотелова прича
Доктор Џастин Фејнстин, професор неурологије на Универзитету у Ајови, са својим сарадницима, одабрао је десет особа које пате од једне врсте амнезије – немогућности да „обраде” новија сећања. Таквим особама приказивани су изузетно тужни филмови. После гледања они нису успевали да препричају њихов садржај, јер се нису ни сећали онога што су гледали! Међутим, осећање дубоке туге које нису могли да опишу, било је присутно. Туга је трајала данима. Никако нису успевали да се ослободе сетног расположења. А нису могли да се сете зашто.
Оглед је поновљен с истим добровољцима. Овога пута гледали су комедије, односно веселе и смешне филмове. Исход је био сличан, с једном разликом. Осећање сете после гледања тужних филмова трајало је неупоредиво дуже. Закључак доктора Фејнстина био је следећи: немогућност да се сетимо и имамо пред очима тужне тренутке из сопственог живота, ствара неодређено, једнако тужно осећање кога се тешко ослобађамо. Према његовом мишљењу, уколико се с времена на време присећамо несрећних тренутака, то ће довести до својеврсног ослобађања од туге. Неке врсте катарзе. Уосталом, управо о томе је још давно говорио грчки филозоф Аристотел расправљајући о утиску који на човека има старогрчка трагедија.
Способност да поново замишљамо тужне догађаје омогућава нам да о њима још једном размислимо. А кад спознамо осећање туге, почињемо да схватамо разлоге који су до таквог осећања довели. Чињеница да људи који пате од амнезије или Алцхајмерове болести не могу да памте догађаје, објашњава уједно и њихово стално меланхолично расположење.
Улога хормона стреса
Професори из Ајове дошли су до још једног занимљивог закључка који је у вези с тужним, односно веселим расположењем. Закључак сродног истраживања гласи: ко увече одлази на спавање нерасположен, с тешким мислима, сетан и плачљив, ујутру ће се највероватније пробудити веселији него обично.
Лекари су током дана мерили количину кортизола у крви добровољаца. Кортизол је познат као хормон стреса, одговор за раст шећера у крви, али и раст крвног притиска. Између осталог, битно утиче на расположење и памћење. Примећено је да је код људи који су увече изузетно лоше расположени, чак склони плачу, количина кортизола у крви већа него код оних који су весели отишли на спавање. Стога, иако нерасположени, знајмо да ћемо се ујутру пробудити крепки и боље расположени. Посебно уколико смо пре него што смо утонули у сан, добро размислили о свим ружним догађајима који су нам се десили током дана.
Аутор:
М. Огњановић
Илустровао:
Дарко Гркинић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
