Пија и ја били смо верени већ неколико година, дуги период вереништва, до кога је дошло стога што ја нисам имао ни паре иако сам био запослен у очевој гвожђари, а она, иако је учила за болничарку, што је била и њена мати, имала једино кошуљу. Две године вереништва, боље рећи две године препирки и свађа. Велико питање наше био је стан: могли смо, истина је, отићи да станујемо у мојој кући, с мојима, који ништа боље нису тражили, али Пија није хтела ни да чује да се о томе говори: мрзела је моју мајку још пре но што ју је упознала.