Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Писали сте


ТУРНИР РАТНОГ МИНИСТРА

Занима ме кад је одржан први турнир Дејвис купа.

ЋЕРА
Београд


Дејвис куп је годишњи међународни тениски турнир мушких тимова, представника различитих земаља. Победнички тим осваја велики сребрни пехар који је амерички тенисер и политичар Двајт Фили Дејвис (1879–1945) поклонио 1900. године, кад је такмичење први пут и одржано. По њему је касније добило име.
Овај тениски турнир осмислио је 1899. године са својим колегама управо Двајт Дејвис као харвардски студент – тенисер. Намера америчких младића била је да најпре изазову британске колеге који су важили за најбоље тенисере. Занимљиво је да је Двајт Дејвис касније постао 49. министар рата САД.



Дакле, представници који долазе из различитих земаља подељени су у четири регионалне зоне. Они играју елиминационе мечеве који воде до финалног сусрета између представника две земље. Четири сингл меча и један дубл играју се у свакој рунди, а победник је земља која добије (било која) три меча. Некада је ово такмичење било намењено само тенисерима аматерима, све до 1969. године, од када играју и професионалци. До сада су најуспешнији били тенисери САД (тридесет две победе) и Аустралије (двадесет осам).


КРАЉИЦА НЕЖНОСТИ

Зашто је Краљица Латифа одабрала тако необично уметничко име?

МИЛИЦА и ТАЊА
Ниш


Краљица Латифа, позната америчка реперка, глумица и певачица, рођена је 18. марта 1970. године као Дејна Елејн Овенс. Кад је имала осам година, један рођак одмила јој је наденуо име Латифа, што на арапском значи „нежна”. Од најранијих дана наочита, висока сто седамдесет осам центиметара, Дејна се увек издвајала по изгледу. Кад је почела да се бави репом, схватила је да није баш добродошла у том углавном мушком свету. Једном приликом је изјавила: „Схватила сам да жене немају довољно самопоштовања. У друштву мушкараца жене увек испољавају одређене комплексе и мисле да су сувише високе, претерано дебеле или мршаве, да имају огромну задњицу... Зато сам одлучила – ако о себи почнем да мислим као о краљици, убрзо ћу тако почети и да се осећам. Кад сам мами рекла да сам одабрала уметничко име и да ћу постати Краљица, мама се насмејала и одговорила ми да само она може да буде краљица, јер ме је подигла. Ја сад заправо од маме позајмљујем титулу.”
Ова самопрозвана краљица, која је постала познато име у музици, али и на телевизији и филму, овенчана многобројним наградама, између осталог глумила је и у филму „Чикаго” (2002) и добила Оскара за споредну улогу .


ДУГО ЖИВЕЛИ ПА НЕСТАЛИ

Зовем се Урош, имам десет година и живим у Лесковцу. Сваког петка купујем „Забавник” и радујем му се. Надам се да ћете ми одговорити на питање колико су живели диносауруси.

УРОШ КОЦИЋ
Лесковац


Последњи диносауруси нестали су више од шездесет милиона година пре појаве човека, тако да се о њима зна само проучавањем фосила. Ходали су Земљом око сто седамдесет или сто осамдесет милиона година, али су крајем креде, пре око шездесет пет милиона година, изненада нестали. Научници заправо не знају колико је трајало њихово изумирање, можда кратко, али није искључено ни да је трајало и милион година. А да ли су нестали због великих промена у рељефу наше планете, кад су се станишта и клима променили, или су збрисани пошто је у Земљу ударио дивовски метеорит, такође није сасвим извесно.
Иначе, кад су се појавили први диносауруси, на Земљи је постојао суперконтинент Пангеа, у чији састав је улазила већина данашњих континената. То је животињама омогућавало да се крећу огромним пространствима. Кад је Пангеа почела да се распада, диносауруси су већ населили све њене делове. То је главни разлог што се њихови остаци данас могу наћи на свим континентима, чак и на Антарктику. Иначе, диносауруса је било различитих величина, од малих грабљиваца до дивовских примерака попут хипселосауруса, диплодокуса, брахиосауруса или ултрасауруса. Ма колико се чинило да се о овим животињама доста зна, није сигурно које боје су били, да ли су се мужјаци парили с више женки, колико им је трајало време одрастања, да ли су били топлокрвне или хладнокрвне животиње, колики им је био животни век. То што су поједине врсте имале дивовске размере не мора да значи и да су дуго живели. Научници процењују да је животни век диносауруса био између седамдесет и триста педесет година.