Архива
Одједном, тишину зоо-врта запарао је њен врисак, јер се, тачно тада, слон својом сломљеном кљовом преко њене шаке наслонио на ограду
Кад је почео да ради у београдском Зоолошком врту, Милану се остварио један сан из детињства. Радовао се јединственој прилици да до миле воље ужива дружећи се са животињама. Тешко је било одредити да ли је више волео да из бочице млеком поји младог и халапљивог јелена Маринка, да се игра с питомим вуковима Доријаном и Грејем или да седи на тлу и храни младунце немачког овчара док му се они пењу по раменима и глави.
После само неколико дана Милана су „унапредили”. Добио је задужење да храниоцу Влади помаже у бризи око слонова. Врт је тада имао два индијска слона. Женка Лаксми била је мирољубива и дозвољавала је храниоцу Мити да буде „махараџа” и да јој се попне на леђа. За мужјака Боја причало се да је у врт доспео из циркуса у коме се „није баш најбоље слагао” са својим дресером. Бој се претходне зиме оклизнуо на леду и при паду сломио леву кљову, оставивши на том месту комад слоноваче.
Вратили смо се на почетак последње миријевске улице. Још једном смо погледали таблу с називом. Испод ње је спрејом нацртан графит. Назире се лик с брчићима. Нема друге, то је лик Ђанга Рајнхарта. Пише: „Django forever” – „Ђанго заувек”. Тако и треба да буде!
Неколико година пре смрти славни француски џез виолиниста Стефан Грапели (1908–1997) гостовао је у Београду. У Центру „Сава” одржао је концерт. Они који су имали среће да присуствују том изузетном уметничком догађају – смештеном усред вести о ратним ужасима и најави још страшнијих – тај концерт вероватно неће заборавити. Била је то једна врста очајничке потребе за лепотом, односно бекство од стварности. Укратко, београдска публика је Стефана Грапелија, уз овације, на рукама изнела са сцене. Осим по надахнутом свирању виолинисте, концерт је упамћен и још по нечем. Безмало деведесетогодишњи потомак италијанских маркиза чији дворац из 13. века и даље стоји у граду Асти, у једном тренутку најавио је да ће одсвирати славну композицију „Облаци” Ђанга Рајнхарта. Уз то је додао: „Ђанго је био мој најбољи пријатељ. Заједно смо свирали.”
На највишој тачки Дедињског брега у Београду налази се оаза историје, успомена и зеленила – дедињски краљевски дворови!
 |
| Вртна фасада Белог двора |
Године 1933. краљ Југославије Александар I навршавао је 45 година. Био је срећно ожењен, имао је тројицу синова узраста десет, пет и четири године, и могао је да очекује да ће владати још барем три до четири деценије пре него што дође време да га наследи најстарији син Петар који би, при таквом исходу, тада могао да има између 40 и 50 година. У складу с таквим размишљањем, краљ је донео одлуку да почне с градњом још једног породичног дворца у коме ће, кад одрасту, живети његови синови са својим породицама, близу родитеља, а ипак у својим засебним домаћинствима.
Као изванредан тактичар и учитељ, пилот Освалд Бeлке био је током Првог светског рата надахнуће за пријатеље али и непријатеље
 |
| Освалд Бeлке |
У августу 1914. године један мали извиђачки авион слетео је у Монс, у Француској, после првог борбеног задатка. Из њега је изашао двадесеттрогодишњи пилот који није изазивао богзна какву пажњу. Био је сасвим просечан пилот, усијана глава, жељан да се докаже у облацима. Тек недавно зарадио је своја крила, па ником није било ни на крај памети да му је суђено да уђе у историју, и да на њеним златним страницама буде уписан као отац рата у ваздуху.
Звао се Освалд Бeлке, и за само две године постао је познат с обе стране фронта, не само као један од првих ваздушних асова рата већ и као велики вођа, учитељ, први тактичар битака на небу, пилот који ће се борити као лав а умрети као некрунисани краљ.
Рођен 19. маја 1891. године у граду Гибихштајну, поред Халеа, Бeлке је био шесто дете саксонског учитеља. Вршњаци су га заобилазили у широком луку сматрајући га чудним, док су учитељи мислили да и није нешто бистар. Међутим, на крају, он је живот посветио подучавању других.
У групи слободних жена које су уобичајени породични живот замениле приступањем шароликој уметничкој дружини, посебно место имала је Алис Прен, познатија као Кики. Свестрана у сваком погледу, није измакла ни оку нашег уметника
... замисао о хелиоцентричном систему први је саопштио грчки астроном Аристарх са Самоса 280. године пре наше ере. Међутим, та теорија прихваћена је тек у 16. веку, захваљујући Николи Копернику.
КАД ПРЕДСЕДНИК ПОСТАНЕ ЏЕЛАТ
ЗА ЗДРАВО СРЦЕ
