Ma šta kažeš

КАД ПРЕДСЕДНИК ПОСТАНЕ ЏЕЛАТ

Да је Бил Клинтон избегао мобилизацију за Вијетнамски рат тако што је отишао да студира у Енглеску, познато је многима. Но, он није био једини амерички председник који је успео да избегне војну службу. Током грађанског рата, Гровер Кливленд, двадесет други и двадесет четврти амерички председник, успео је да избегне ровове тако што је једном пољском досељенику платио 150 долара да ускочи на његово место. Као ни Клинтонов потез, ни тај није био противзаконит јер је то била широко распрострањена пракса у оно време.

Међутим, то га није омело да касније, кад је постао шериф округа Ерије, у Њујорку, постане џелат над дезертерима. Наиме, једна од његових дужности била је да у одсуству главног џелата извршава смртне казне. Убио је два човека и зарадио надимак „џелат из Бафала”.

НОВА ГОДИНА НА НОСУ

И за испраћај 2009. године многи су се с поносом шеткали с препознатљивим наочарима на носу, дочекавши Нову с рамовима направљеним у облику броја 2010. Све протекле године састављене од мноштва нула, дале су могућност произвођачима да с лакоћом израде наочаре које су, уз остале пригодне предмете, постале незаменљив реквизит за дочек Нове године. Иако се не зна тачно кад су ови „бројчани” рамови нашли пут до купаца, верује се да су их „измислила” два музичара из америчког града Сијетла.
Ричард Склафани и Питер Чичеро су једног јануарског дана 1990. године, седећи у џез клубу, схватили да је наредна година погодна да се претвори у наочаре. Кроз „отворе” на деветкама ће се гледати, док ће јединице с обе стране бити нека врста додатног украса. И, заиста, по њиховој замисли за наредни дочек израђена је одређена количина занимљивих рамова. Међутим, како то обично бива кад нешто наиђе на опште допадање, рамове у облику 1991 преко ноћи правили су и многи други. Без обзира на то што нису све следеће године биле згодне да се претворе у рамове, произвођачи су се ипак некако сналазили, баш као и за 2010. годину.

КРЕКЕТАВИ УКРАСИ

У Енкориџу су се уочи Божића појавиле наизглед сасвим обичне јелке, као и много година уназад. Међутим, свако ко их је унео у кућу убрзо је схватио да празнично дрво „није само”. Да ли су продавци можда заборавили да нагласе да јелку продају с украсима или је то требало да буде накнадно изненађење? Јер, како се испоставило, с појединих грана почеле су да крекећу веома мале жабе тако стопљене с четинарским иглицама да су се једва виделе. Одрасли нису били нимало одушевљени, али су зато деца цичала од среће. Добила су и кућне љубимце.
За читав случај убрзо су се заинтересовале власти Аљаске, као и стручњаци за водоземце. Испоставило се да се ради о пацифичкој врсти жаба (Pseudacris regilla) које обитавају на дрвећу. Дигла се велика узбуна јер се појавио оправдан страх – шта ако се те жабе „запате” и почну да се размножавају? Да ли ће угрозити природну околину? Сместа су упућени позиви: знамо да не можете да уништите та симпатична крекетала, али учините све да их покупите и предате на одговарајуће, наведене адресе. Да ли су их људи послушали или ће Енкориџ убрзо бити преплављен овим жабама, остаје да се види.

БОЖИЋНИ РАЗВОД

Људи обично губе главу уочи празника не знајући шта да купе и којим поклонима да обрадују родбину и пријатеље. Имајући то на уму, једна адвокатска канцеларија из Лондона дошла је на занимљиву замисао: понудила је необичан купон. Ради се о угледној канцеларији „Лојд Плат енд кампани” чији адвокати услуге по сату наплаћују 325 фунти (око 500 евра). Ванеса Лојд Плат, оснивач адвокатске канцеларије, по цени од 125 фунти, заинтересованима је понудила купон који доносиоцу омогућава да добије адвоката који ће му помоћи око развода. Госпођа није ни слутила каква ће бити потражња – чим је објављено да се купони продају, одмах је плануло њих шездесет. Наравно, сместа су се јавили појединци који се противе оваквој врсти „обезвређивања нечег тако приватног и осетљивог као што је развод”. Они други, који су већ решили да окончају брак, прижељкују да су пријатељи или познаници били довољно домишљати да им обезбеде божићни купон јер су свесни да ће им, уз помоћ тако познате адвокатске канцеларије, перипетије око развода бити знатно олакшане.

МА, КАКАВ НАЦРТ... Британски фелдмаршал Монтгомери (1887–1976) посетио је једном Дворану афричких успомена у лондонском музеју. Изненада је застао и строго упитао музејског чиновника: – А како је та цедуља доспела овамо? – Господине, то је ваљда ваш нацрт напада на Тобрук! – Смешно. Какав нацрт! То је писмо мојој жени, а не нацрт нападa.

ЗАВИСИ ОД БРЗИНЕ

Младе девојке су на једној забави Ернеста Хемингвеја (1899–1961) бомбардовале разним питањима. Славни писац стрпљиво је покушавао да одговори, барем оним најнестрпљивијим.
– Ах, молим,
господине Хемингвеј
– журила је једна млада дама,
која се без даха прогурала до њега – да ли је истина да тигрови
и лавови не нападају човека
који носи запаљену бакљу?
– То, драга девојко,
зависи од тога
да ли довољно брзо
носи бакљу – спремно је одговорио писац.