3320 25. 9. 2015.
ОТАЦ ВАЗДУШНИХ ДВОБОЈА
Витез лети у небо
 |
| Освалд Бeлке |
У августу 1914. године један мали извиђачки авион слетео је у Монс, у Француској, после првог борбеног задатка. Из њега је изашао двадесеттрогодишњи пилот који није изазивао богзна какву пажњу. Био је сасвим просечан пилот, усијана глава, жељан да се докаже у облацима. Тек недавно зарадио је своја крила, па ником није било ни на крај памети да му је суђено да уђе у историју, и да на њеним златним страницама буде уписан као отац рата у ваздуху.
Звао се Освалд Бeлке, и за само две године постао је познат с обе стране фронта, не само као један од првих ваздушних асова рата већ и као велики вођа, учитељ, први тактичар битака на небу, пилот који ће се борити као лав а умрети као некрунисани краљ.
Рођен 19. маја 1891. године у граду Гибихштајну, поред Халеа, Бeлке је био шесто дете саксонског учитеља. Вршњаци су га заобилазили у широком луку сматрајући га чудним, док су учитељи мислили да и није нешто бистар. Међутим, на крају, он је живот посветио подучавању других.
Идеали у једноседу
Бeлке је још од тих младићких дана био изврстан пливач, свестрани спортиста који је гутао књиге и обожавао науку, посебно физику и математику. Сваке вечери одлазио би у собу и читао о новим научним достигнућима, сваког јутра будио се и маштао да ће једног дана и он пунити ступце научних часописа. Али, времена су била тешка, свуда је звецкало оружје. У ваздуху се осећао мирис рата који је у њему полако развио жељу да постане војник. Заобилазећи уобичајене поступке, Бeлке је писао право цару Вилхелму II и молио га за упис на војну академију. На изненађење родбине, после неколико месеци добио је писмо у коме га је цар лично обавестио да ће похађати једну војну школу у комшилуку. Али, у писму се налазило и пријатељско упозорење: „Наравно, мораћеш прво да завршиш средњу школу с одличним оценама. После тога, јавићеш се генералу Фон Шварцкопену у месту Кобленц.”
Недуго затим парао је небо.
 |
| Бeлке са својим механичаром |
У њему је забележио и прву победу, оборивши француски „моран”, за шта је одликован гвозденим крстом. Но, његова прва ваздушна победа била је и последња у двоседу „ЛВГ”. Јединица у Дуеу ускоро је опремљена новим једноседом „фокер E.И”.
Иако авионом није било лако управљати због малог мотора од 80 коњских снага и повећане тежине услед уграђеног митраљеза који је пуцао кроз елису, Бeлке се одмах заљубио у мали једнокрилац. У јулу 1915. године написао је родитељима: „У овом предивном једноседу моји идеали су постигнути, сад могу да будем и пилот и извиђач и ловац.”
 |
| Бeлкеoв 'фокер' с ознакама ескадриле 'Јаста'. |
У то време упознао је Макса Имелмана, с којим је одмах развио дубоко пријатељство. Обојица су била агресивни пилоти, делили су истанчан осећај за улогу авиона као моћног ратног оружја, обојица су већ била на насловним странама штампе. Као личности, пак, били су сушта супротност. Имелман је био себичњак кога нико није волео, док су Бeлкеа сви обожавали. Он је волео живот и све што је он носио, посебно жене, па је остало упамћено да је једном у свом „фокеру” провозао неколико часних сестара и био кажњен. Другог пута се јавно удварао једној Францускињи која је живела близу његове базе, док је Имелман био веран само једној жени – својој мајци.
 |
| Припадници ескадриле 'Јаста' сликали су се поред обореног британског авиона. |
Први борбени пар
Не поштујући наредбе немачке високе команде да не залази на непријатељско подручје, Бeлке је управо тамо, на лицу места, открио мањкавост своје тактике „усамљени вук” јер је једва избегао да га други авион обори док је нападао први. Знао је да опасност самосталног летења може да се отклони једино летењем у паровима. Један авион за напад а други, постављен мало изнад и у страну, да му чува реп.
 |
| Бeлке на одру у катедрали у Камбреу. |
Занимљиво је да је од тада прошао скоро век, али историја ни данас није сасвим расветлила узроке који су довели до Имелманове смрти. Енглези су, наиме, тврдили да су га они оборили, док су Немци говорили да му се покварио механизам за синхронизацију митраљеске паљбе, и тако покидао елису. Како год било, данас се сви слажу да је Имелманова погибија била огроман ударац за Немачку, али његово име и данас живи преко званичног назива једног дрског маневра – полулупинга, с полуокретом на врху.
Правила важе и данас
После његове смрти учињени су кораци да би се заштитио једини тадашњи немачки јунак. С резултатом од осамнаест победа, Бeлке је приземљен. Али, није се предавао. Писао је писма, негодовао. Једино је успео да издејствује премештај да би осталима на турском и руском фронту дизао морал. То га је још више разљутило, па је полетео пре одласка и оборио деветнаесту жртву.
Са сваким обореним авионом слава му је вртоглаво расла. Људи су извикивали његово име, уметници величали његове заслуге. За све био је оличење немачког идеала натчовека који је Хитлер касније лукаво искористио, па није било ретко да се догоди и следеће: пошто му је јављено да је Бeлке у публици, један певач Франкфуртске опере одмах је прекинуо представу и импровизовао серенаду у његово име. Било је то доба које је славило живе јунаке.
У то време Бeлке је почео да пише посебну стратегију ваздушног ратовања, низ правила која ће касније постати позната као „Бeлкеова дикта”:
1. Увек покушајте да успоставите висинску разлику пре почетка борбе и, ако је могуће, нека Сунце буде иза вас.
2. Увек наставите с нападом који сте започели.
3. Отварајте ватру само из близине и једино ако сте сасвим сигурни да вам је противник на нишану.
4. Увек би требало да држите једно око на непријатељу.
5. У било којој врсти напада, од највеће важности је да приђете противнику с леђа.
6. Ако се непријатељ обруши на вас с висине, не покушавајте да побегнете него се окрените да га сачекате.
7. Ако се нађете иза непријатељских линија, никад не губите из вида сопствену линију повлачења.
8. Напомена за одреде: увек је боље нападати у групама од четири или шест авиона и избегавати да два јуре истог непријатеља.
Широм света пилоти се и данас придржавају ових правила.
Британци бацају венац
Упоредо с развијањем правила, Бeлке је издејствовао одобрење да створи посебну ескадрилу, да буде учитељ.
Време ће показати да је то била најтрофејнија ваздушна јединица у историји. У гомили младих даровитих пилота били су и Манфред фон Рихтхофен, Ервин Беме и Ханс Рајман – тројица младића која ће под његовим вођством постати најтрофејнији немачки пилоти. Јединица позната као „Јаста 2” завршиће рат с преко двадесет асова у својим редовима и с 336 ваздушних победа.
 |
| Надгробни споменик Освалда Бeлкеа |
И уследила је трагедија. Бeлке и Беме случајно су се сударили и десно крило Бeлкеове летелице се преполовило. Док је олупина клизила према земљи, учитељ је већ био мртав.
Била је то сахрана које се не би постидели ни краљеви.
Дан касније, британско Краљевско ваздухопловство, Бeлкеов највећи непријатељ, у великој формацији надлетело је аеродром и бацило венац с натписом „У част капетана Бeлкеа, храброг и достојног супарника”. Четрнаестог децембра 1916. године „Јаста 2” променила је име у „Јаста Бeлке”, име које ова јединица и данас носи.
Аутор:
Д. Стојановић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
