Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Архива





Њен животопис и књижевна дела пример су судбине руских песника тог времена. Изгнанство, запостављеност, прогон и самоубиство – утабана стаза којом су многи од њих корачали после Октобарске револуције.

есме је почела да пише у „сребрно доба”, доба раних симболиста, док је руска поезија још чувала слободу и хранила надареност сваког песника до највеће могуће мере. Док је Русија у време бољшевика била дом огромног политичког утицаја на књижевнике и мало ко је успео да сачува свој песнички израз, Марина Ивановна Цветајева била је једна од ретких „преживелих”.
   „Сваки је песник у суштини емигрант, чак и у Русији. Емигрант Царства Небеског и земаљског раја природе. На песнику је, као и на свим људима уметности – али на песнику највише – посебан печат бездомља, по коме песник може да се препозна чак и у сопственој кући. Емигрант из Бесмртности у време, неповратник у своје небо.”



Крајичком ока видео је како се нешто стуштило ка њему, много велико и много брзо. Није било шансе да избегне напад, и у тренутку је схватио како то изгледа кад те удари воз. И то воз који има намеру да те растргне.


устралијанац Родни Фокс месецима се спремао за државно првенство у подводном риболову. Тог 8. децембра 1963. године најбољи такмичари из целе Аустралије окупили су се на плажи Алдинга, јужно од Аделаиде. Дан раније подигнут је камп, људи су припремали опрему, извиђали терен, све оно што се ради пред тако велико и важно такмичење. Ни Фокс, шампион јужне Аустралије, није био изузетак. С неког узвишења дурбином је осматрао пучину, гледајући где су корални гребени око којих се налазе најбољи примерци.



Кад на гитарској позадини чујете грлене урлике који подсећају на режање неког демона, знате да је у питању „блек”, „дед” или нека друга подврста музичког правца „хеви метал”. Иако ти језиви вокали подсећају и на глас симпатичног плишаног чудовишта из старе дечје серије „Улица Сезам”, порекло овог начина певања сеже много даље у прошлост.

Немачки калуђери

  Хилдегарда Бингенска (1098–1179), немачка часна сестра и један од најранијих композитора западне цивилизације, у свом моралитету (врсти алегоријске драме у средњовековном позоришту) из 1151. године „Ordo virtutum” наводи следећа упутства за постављање представе на позорницу:
   „Глумац у улози Ђавола мора да пева strpitus diaboli, односно дубоким гласом који подсећа на режање.”



Ко је веровао да нешто значи у престоном Београду неизоставно је на одмор морао у Врњачку бању



ош су стари Римљани знали за постојање топлог минералног извора на данашњем подручју Врњачке Бање. Народ је благодети топле воде обилато користио у вековима који су уследили, и то је тако трајало, све док кнез Милош није 1835. године позвао у помоћ саксонског геолога и рударског стручњака барона Хердера, тадашњег управника краљевских рудника у Фрајбургу. Приликом боравка у Карановцу, данашњем Краљеву, Немац је имао прилику да проба воду коју су му донели из села Врњци. Рекао је да је вода млака и кисела, и упоредио је с лековитом водом Шлосбруну у Карловим Варима у Чешкој, а није се превише разликовала ни од воде у Карлсбаду, тада најчувенијој бањи Европе. А кад могу тамо нека места у Чешкој, може и село Врњци. Већ 1868. године група од једанаесторо угледних људи основала је „Основателно-фундаторско друштво лековите кисело-вруће воде у Врњцима”. Почело се са темељним уређењем земљишта, болесници су стизали са свих страна, подизали су се објекти за боравак, какви-такви.




… премда су гајде данас нераскидиви део шкотског наслеђа, на Британска острва донели су их стари Римљани


                           НЕБЕСКА АЈКУЛА



У ПОТЕРИ ЗА СУНЦЕМ

Због чега се сунцокрет окреће према Сунцу?


СТЕВАН ИЂУШКИ,
Сомбор