Архива
Ко је веровао да нешто значи у престоном Београду неизоставно је на одмор морао у Врњачку бању
ош су стари Римљани знали за постојање топлог минералног извора на данашњем подручју Врњачке Бање. Народ је благодети топле воде обилато користио у вековима који су уследили, и то је тако трајало, све док кнез Милош није 1835. године позвао у помоћ саксонског геолога и рударског стручњака барона Хердера, тадашњег управника краљевских рудника у Фрајбургу. Приликом боравка у Карановцу, данашњем Краљеву, Немац је имао прилику да проба воду коју су му донели из села Врњци. Рекао је да је вода млака и кисела, и упоредио је с лековитом водом Шлосбруну у Карловим Варима у Чешкој, а није се превише разликовала ни од воде у Карлсбаду, тада најчувенијој бањи Европе. А кад могу тамо нека места у Чешкој, може и село Врњци. Већ 1868. године група од једанаесторо угледних људи основала је „Основателно-фундаторско друштво лековите кисело-вруће воде у Врњцима”. Почело се са темељним уређењем земљишта, болесници су стизали са свих страна, подизали су се објекти за боравак, какви-такви.
… премда су гајде данас нераскидиви део шкотског наслеђа, на Британска острва донели су их стари Римљани
У ПОТЕРИ ЗА СУНЦЕМ
Због чега се сунцокрет окреће према Сунцу?
СТЕВАН ИЂУШКИ,
Сомбор