3320 25. 9. 2015.
Живот пише драме
КАД ЛОВАЦ
Крајичком ока видео је како се нешто стуштило ка њему, много велико и много брзо. Није било шансе да избегне напад, и у тренутку је схватио како то изгледа кад те удари воз. И то воз који има намеру да те растргне.
устралијанац Родни Фокс месецима се спремао за државно првенство у подводном риболову. Тог 8. децембра 1963. године најбољи такмичари из целе Аустралије окупили су се на плажи Алдинга, јужно од Аделаиде. Дан раније подигнут је камп, људи су припремали опрему, извиђали терен, све оно што се ради пред тако велико и важно такмичење. Ни Фокс, шампион јужне Аустралије, није био изузетак. С неког узвишења дурбином је осматрао пучину, гледајући где су корални гребени око којих се налазе најбољи примерци.Следећег јутра такмичари су коначно заронили. На звиждук, њих четрдесет грунуло је у воду, свак из свог чамца. Ронило се на дах, па се свако мало из воде помаљала нека глава, што да ухвати ваздух, што да плен скине с харпуна и убаци у чамац, где га остали чланови екипе спремају за бодовање. Иначе, није се рачунала количина рибе, него врста. Свака је носила одређени број бодова, они ређи примерци највише, а на ситну рибу нико није ни обраћао пажњу.
Родни се после четири сата роњења дао у потрагу за рибом морвонг. Док је гњурао, рачунао је поене на дотадашњи улов, мало осматрао супарнике а, кад би имао срећу да налети на неки капиталан примерак морвонга, нема сумње да би био апсолутни првак. Тада је и одлучио да отплива мало даље од уобичајене маршруте, неколико стотина метара од коралног гребена где је остатак ронилаца правио гужву. У рачунању поена мало се зарачунао око тога да сигурно постоји неки добар разлог што нико други не иде ван предвиђеног простора за лов. Поготово ако ови лове четири сата, а свуда около шири се крв и плутају мањи примерци риба за које се нису ни замарали да их убаце на чамац. Само би их проболи и бацили натраг у воду. А сви ти отпаци неодољиво привлаче нека мало већа и опаснија створења.
Фокс је пришао неким подводним стенама, потпуно обраслим травом и другим растињем. Учинило му се да је видео одблесак морвонга и, док је вребао иза које стене ће да излети, циљајући харпуном, неко други је вребао ловца.
Крајичком ока видео је како се нешто стуштило ка њему, много велико и много брзо. Није било шансе да избегне напад, и у тренутку је схватио како то изгледа кад те удари воз. И то воз који има намеру да те растргне.
ила је то велика бела ајкула, привучена оним силним отпацима вишесатног лова. Родни није имао времена да осматра колико је дугачка и колико би могла да буде тешка, али му се свакако учинило да уживо никада није видео ништа веће. А то гледање уживо у секунду се претворило у борбу за живот.
Незнано како, кроз главу му је прошао разговор који је неколико дана раније водио с пријатељем, такође рониоцем. Доконали су шта би радили ако их нападне велика бела, и закључили да је најбољи начин да се ајкула некако убоде у очи. Родни је почео да ради баш то, да циља и из све снаге да јој забија прсте у око. Подухват му је отежавала чињеница да га је ајкула чврсто држала у чељустима, онако како га је захватила у првом налету. Преко трупа. Оно с очима ипак је упалило, на тренутак је олабавила чељусти, а мученик је покушао слободном руком да је одгурне од себе. У суштини добар план, бар по речима стручњака за ајкуле, само што је овај пут нешто пошло по злу, па му је рука склизнула с њушке и завршила у отвореним чељустима. Брже-боље је покушао да је извуче из замке, која је већ почела да се затвара, и при том успео да се искасапи на два реда зуба оштрих као жилет.
Крварећи из небројених рана, зграбио је ајкулу у загрљај, рачунајући да не може да се окрене и да га нападне, док је он малтене јаше, као на родеу. Док се тако рвао с ајкулом двадесетак метара испод површине, у тренутку је схватио да се већ подуже налази под водом, и да плућа имају озбиљну намеру да експлодирају. Пустио је ајкулу из загрљаја и испливао на површину.
Кад се надисао ваздуха и малкице дошао себи, кроз воду замућену од сопствене крви угледао је ајкулу која је попут торпеда из дубине јурила ка њему. Да доврши започети оброк. Већ је видео себе у чељустима које су се назирале кроз крв и пену, кад се десило чудо. Ајкула је отишла мало у страну и шчепала рибу која је као ранији плен висила на неком конопцу с Фоксовог појаса. Секунд касније Родни се опет нашао под водом, будући да га је бештија повукла са собом. И наставила да га вуче у дубину. Недостајало је само неколико секунди да се удави кад се догодило и друго чудо тог дана.
нај конопац за који је била закачена риба прекинуо се. Иако је рекламиран као неподерив, сад је пукао. И то тако што је ајкула при оном свом првом нападу прегризла малтене две трећине. Она преостала није издржала притисак и пукла је. За то време људи из чамца који су се налазили у близини приметили су огромну крваву мрљу на површини. Пришли су да виде о чему се ради и у том тренутку Фоксова глава појавила се у сред крви. Одмах су га полумртвог убацили на чамац и брзо одвезли у болницу.
Кад су видели повреде, лекари су му давали јако мало шанси да преживи. Потрудили су се и некако га окрпили. Додуше, то крпљење је потрајало, и окончало се са више од 360 копчи, од тога 90 на оној руци коју је гурнуо у ајкулине чељусти. Сва ребра с једне стране била су изломљена као да су шибице. Плућа избушена али, за дивно чудо, ништа од тога није било смртоносно.
Опоравак је трајао месецима, праћен ноћним морама, што је некако и разумљиво. Човек се будио у зноју, кроз кревет бежао од ајкуле. Кад је стао на ноге, решио је да победи своје страхове. Већина би у сличној прилици то решила тако што више ни у каду не би улазили дубље од чланака, али је Фокс решио да се клин клином избија. Отишао је на море, баш на место на коме се напад догодио. После неколико минута стајања у плићаку и гледања у пучину, једноставно је ускочио у воду и запливао. Људи који су били с њим нису могли да верују. Зауставили су дах све док се после неколико минута није поново појавио, здрав и читав. И то је била она вододелница у његовом животу.
ада је решио да остатак живота посвети ајкулама. За почетак, није избивао из библиотеке. Избистрио је све књиге до којих је могао да дође. Почео је да се дружи с поморским биолозима, а онда је теорију решио да потврди у пракси. Био је један од првих који је ронио с ајкулама, желео је да их разуме. Следећих педесет година организовао је снимања разних филмова, документараца, помагао је биолозима да из подводних кавеза посматрају ајкуле у природном станишту, из до тада немогуће близине. Био је стручни саветник на снимању филма Стивена Спилберга „Ајкула”. И каријера му траје до дана данашњег. А онај напад од пре педесет година? Фокс каже да је сам крив, ајкула је само следила свој инстинкт. У води пуној крви и мртвих риба намерачила се на ону највећу. Само што то није била риба, но лисица. Родни Фокс.
Аутор:
Н. Б. - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
