Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна :: Архива

Архива




Живот пише драме
БЕТОНСКИ ГРОБ У


Риши Канал провео је затрпан више од осамдесет сати у недавном земљотресу у главном граду Непала…



отелски потрчко Риши Канал и тог 26. априла уредно је дошао на посао. Хотел у Катмандуу у Непалу био је пун гостију, сезона успона на Хималаје управо је почела а, поред планинара, нашло се и подоста гостију уобичајених за ову област, још од „лудих шездесетих”. Канал је разним хипицима објашњавао како да стигну до локалних знаменитости, што легалних, што оних других, све у жељи и нади да ће га макар мало частити, одушевљени могућностима да упознају и на својој кожи осете све оно о чему су читали у разним исповестима путника ка Индији, а било их је онолико, у разваљеним „фолксваген” комбијима.


Живот је бајка – Пјер Паоло Пазолини
УМЕТНИК СВИХ


Чувени италијански редитељ и писац изазивао је опречна мишљења: наградама и похвалама дизан је у звезде, док је оптужбама и нападима бацан у блато. А онда је почео да добија озбиљне претње смрћу!



ао свестрани стваралац који не трпи ограничења, Пјер Паоло Пазолини бавио се снимањем филмова, сликањем портрета и предела, писањем песама, романа, сценарија, новинских текстова. При том је изјављивао да цени Христа, Маркса и Фројда, уз објашњење: „Све су противречности привидне”. С места добровољног одметника, који је истовремено одбачен од друштва, јавно и дрско жигосао је све што му се у свету не допада. Тврдио је да има и пророчке способности, што се нажалост показало истинитим.  
   Пјер Паоло Пазолини рођен је 5. марта 1922. године у Болоњи, али се током одрастања са породицом селио по Северној Италији. Једно време ишао је у вртић код часних сестара и патио што га не чува мајка, коју је волео попут божанства. Везао се за њену љубав, пажњу, мажење, причање бајки... С оцем Карлом Албертијем, поручником у војсци (познатим по спречавању атентата на Мусолинија), није био толико близак.


Петковдан / 15. мај 2015.
КОМУНИСТИЧКИ РАЈ


На данашњи дан 1935. године подземна железница у Москви превезла је прве путнике


рви планови за изградњу метроа сежу до царске Русије, али су били одлагани због Првог светског рата и Октобарске револуције. До 1928. године Градско веће направило је пројекат за прву линију, а посао је био понуђен немачком „Сименсу”. Совјетске власти одобриле су 1933. године план метроа са десет линија, укупне дужине од 80 километара.
   Метро је био неопходан како би се Москва изборила с растућим бројем становника тридесетих година – у њој је 1928. године живело 2,16 милиона људи а пет године доцније 3,6 милиона.


Београд у машти архитеката
ВАЗДУШНИМ ТРАМВАЈЕМ


Да би улепшали наш главни град, неимари нису дангубили ни у прошлом веку. О неким њиховим замислима, које су се граничиле с чудом невиђеним, данас махом сведоче лепореке приче и прашњави цртежи...


         Овако је 1919. године замишљен Народни храм на Калемегдану где је био предвиђен простор
                            за сликарство, вајарство, музику, књижевност, филозофију као и сви музеји.

а је Београд „скројен” по замислима грађевинара с почетка 20. века, становници главног града данас би се од Земуна до подножја Калемегдана возили ваздушним трамвајем. Додуше, тамо би затекли тврђаву затрпану великим грађевинама или олимпијским стадионом. Нешто даље, у близини данашњег Народног позоришта, наишли би на зграду Опере, а на Дорћолу би угледали римокатоличку катедралу.


Hogar



Јесте ли већ чули да



... капа коју су 1870. године носили амерички војници на врху је имала лампу
на петролеј која им је ноћу осветљавала пут



Ма шта кажеш


                               БАКА У ПОХОДУ



Писали сте



ГРМИ, СЕВА, ОЦЕНА СЕ МЕЊА

Недавно сам чуо да је једно истраживање на Универзитету Харвард доказало да лоше време или сунчан дан утичу на резултате пријема студената на тај Универзитет. Да ли је то истина?