

Да би улепшали наш главни град, неимари нису дангубили ни у прошлом веку. О неким њиховим замислима, које су се граничиле с чудом невиђеним, данас махом сведоче лепореке приче и прашњави цртежи...
Овако је 1919. године замишљен Народни храм на Калемегдану где је био предвиђен простор
за сликарство, вајарство, музику, књижевност, филозофију као и сви музеји.
а је Београд „скројен” по замислима грађевинара с почетка 20. века, становници главног града данас би се од Земуна до подножја Калемегдана возили ваздушним трамвајем. Додуше, тамо би затекли тврђаву затрпану великим грађевинама или олимпијским стадионом. Нешто даље, у близини данашњег Народног позоришта, наишли би на зграду Опере, а на Дорћолу би угледали римокатоличку катедралу.