3320 25. 9. 2015.
Писали сте
ГРМИ, СЕВА, ОЦЕНА СЕ МЕЊАНедавно сам чуо да је једно истраживање на Универзитету Харвард доказало да лоше време или сунчан дан утичу на резултате пријема студената на тај Универзитет. Да ли је то истина?
МАРКО,
Београд
Због писања образаца који се шаљу универзитетима као пријемни листови „харвардовци-намерници” налазе се под великим притиском на крају средњих школа,. Наиме, они морају да прикупе све корисне податке о себи и напишу неколико страница дугачке есеје који ће оцењивачима Универзитета дочарати да је баш њихов образац један од оних који заслужују да добију печат „примљен”. Образац од ученика захтева да напише сва признања која је стекао. Неопходно је написати есеј „достојан Пулицера”, додати практичне вештине, што више ваннаставних активности, а по могућству и неки патентиран изум. Све то ваља спаковати у коверат и послати на Харвард. 
Један од професора Факултета Вортон, Ури Симонсон, дошао је на замисао да спроведе истраживање о томе како временске прилике утичу на оцењивање. У истраживању које је укључило 682 обрасца и одлуке оцењивача, закључио је да су они који су се највише хвалили школским успехом обележени „позитивним печатом” у данима када је време било облачно или је падала киша. Пријемни листови који су поносно истицали успех у спортским активностима позитивно су оцењени кад је било сунчано и топло. Тако сви одбијени студенти могу да окриве време за свој неуспех.
ЛАВ С КРИЛИМАЗашто су грифони у давна времена сматрани краљевима свих створења?
ДЕЈАН ЈОВАНОВИЋ,
Београд
Грифон, биће из грчке митологије, била је животиња с телом лава и предњим ногама, крилима и главом орла. Мада су најпознатији по приказима из грчке митологије, заступљени су и у уметности древне Персије и старог Египта. Од давних дана лав се сматрао краљем животиња, а орао најмоћнијом птицом. Заједно су давали су величанствен спој, па су због тога грифони доживљавани као готово савршена бића. Због тога су у предањима често били чувари неког блага и каквих сличних драгоцености. Канџа грифона имала је исцељуће моћи, а једно његово перо могло је да поврати вид слепима.
Легенда каже да су грифони имали само једног партнера током живота, тако да, ако би женка или мужјак умрли, до краја живота остајали би сами. Ова прича донела им је велики углед код Римокатоличке цркве у средњем веку, пошто се није блаконаклоно гледало на више од једног брака током живота. Статуе грифона зато су знале да се нађу као украс на фасадама цркава, а једна од најлепших је она на Цркви Светог Марка у Венецији.
ДА БРАНА НЕ БРАНИ ЉУБАВДа ли је истина да дабар брану гради као израз љубави?
КАТАРИНА,
Београд
Познато је да сваки дабар прави брану да би зајазио воду у којој живи, а највећа је била дубока 850 метара и налазила се у дивљини Северне Алберте у Канади и верује се да је грађенљ деценијама. Наравно, када су нацртани, зуби ове животиње увек су беле боје, док су заправо наранџасти. Њима сече дрвеће, због велике количине гвожђа у зубној глеђи. Дугачак и кожаст реп не користи само у води, већ и на копну. Када је изван воде, дабар уз помоћ репа може да седи усправно или да се њиме помаже како се не би претурио кад носи претежак комад дрвета у зубима. Што се тиче љубави, даброви су прави романтичари. Темеље бране граде млади који траже „љубав свог живота”, али и млади „брачни парови” намерни да оснују породицу. Познато је да читаве породице даброва живе заједно до краја живота.
ЦРВЕНИ ТЕЛЕФОН БЕЗ ЦРВЕНИЛАДраги „Забавниче”, каква је то црвена телефонска линија између Москве и Вашингтона?
ДРАГАН ЈОВАНОВИЋ
Нови Сад
Када је 1962. године избила Кубанска ракетна криза, свет се нашао на ивици нуклеарног рата између САД и СССР. Тада је утврђено да пренос поруке из Москве у Вашингтон, и обратно, веома дуго траје. Званичне дипломатске ноте путовале су по шест сати, а прву понуду првог човека СССР Никите Хрушчова за окончање кризе у Вашингтону су одгонетали читавих дванаест сати. Како у тим (не)приликама сваки минут може да значи разлику између мира и рата, уочена је потреба да се уведе стална директна линија између Кремља и Беле куће, синонима седишта власти. Иако је то важан део масовне културе, никада није постојао неки „црвени телефон”. Прво су усвојени телепринтери, а од 1986. године факсови, заштићени од упада са стране, пресретања или било каквог неовлашћеног приступа. Данас се веза одвија преко потпуно сигурне електронске поште. У сваком случају, могућност грешке сведена је на минимум. Остаје нам да се надамо да је заиста тако.
