3320 25. 9. 2015.
Петковдан / 15. мај 2015.
КОМУНИСТИЧКИ РАЈ
На данашњи дан 1935. године подземна железница у Москви превезла је прве путнике
рви планови за изградњу метроа сежу до царске Русије, али су били одлагани због Првог светског рата и Октобарске револуције. До 1928. године Градско веће направило је пројекат за прву линију, а посао је био понуђен немачком „Сименсу”. Совјетске власти одобриле су 1933. године план метроа са десет линија, укупне дужине од 80 километара. Метро је био неопходан како би се Москва изборила с растућим бројем становника тридесетих година – у њој је 1928. године живело 2,16 милиона људи а пет године доцније 3,6 милиона.
Отворен је 15. маја 1935. године са 11 километара дугачком линијом од Сокољника до средишта града, са 13 станица. Његови вагони кретали су се просечном брзином од 47 км на сат, а постизали су и свих 80 километара. Ради поређења, Њујоршки метро је тридесетих година прошлог века ишао 40 км на сат, а највећа брзина коју је постигао била је 72 километара. Сасвим је разумљиво да су се и руководство и народ Совјетског Савеза поносили својим делом. Пре почетка Другог светског рата завршена је једна од најлепших станица – станица Мајаковског.
оком Великог отаџбинског рата градња је била успорена, али је 1943. године завршен тунел испод реке Москве који је проширио метро за још две линије. Током опсаде Москве у јесен и зиму 1941. године станице је испунило хиљаде грађана тражећи заклон од бомби. Влада се преселила на станицу Мајаковског, где је и Стаљин одржао неколико говора. Током бомбардовања у њему се родило 217 беба. Шарл де Гол је приликом боравка у Москви током рата био и у метроу. И био је задивљен машиновођама – женама које су у тим тешким годинама замениле мушкарце који су били у борбеним јединицама.После рата почела је изградња Кружне линије, завршене 1954. године. Ова занимљива линија, која обухвата границе градских зидина из 16. века, има и своју легенду: Стаљин је на састанку с пројектантима на мапу ставио шољицу с кафом. Кад су остали сами, инжењери су видели смеђи круг у средишту града и – прионули на посао. Ова линија и данас је означена смеђом бојом. Дугачка је 20 километара и повезује све остале линије.
Арбатска линија дубоког метроа у непосредној је вези с почетком Хладног рата, јер су и линије и станице планиране као склоништа у случају атомског напада. У време Никите Хрушчова украшавање станица видно је поједностављено, а типски план њихове изградње добио је надимак „Сорокношка”, то јест, стонога. Све станице изграђене у то време имале су 40 стубова у два реда и разликовале су се углавном само по боји употребљеног мермера и керамичких плочица.
анас Московски метро има 12 линија, 196 станица и дугачак је 327,5 километара. Најдубљи део је станица испод Парка победе (74 м). Шести је најдужи у свету. Њиме се просечно, током радних дана, превезе осам до девет милиона путника, по чему је пети, после Пекинга, Токија, Сеула и Шангаја. Мушки глас најављује линије које иду у центар а женски оне које излазе из Москве. Метро ради од пет сати ујутру до један после поноћи, када се затвара ради чишћења и одржавања. Беспрекорна чистоћа станица и данас задивљује посетиоце из иностранства. До 2020. године планира се додатно проширење метроа, који би га учинио трећим највећим на свету, после Пекинга и Шангаја. 
остоји још један мит о Московском метроу. Наиме, теоретичари завере сматрају да постоји један дубљи метро-систем, под шифрованим именом „Д-6”, осмишљен и изграђен током Хладног рата ради брзе евакуације војног руководства земље у случају нуклеарног напада. Сматра се да та линија повезује Кремљ, Генералштаб, Лубјанку (седиште Државне безбедности), Министарство одбране и још неколико других важних установа. У ову линију метроа, наводно, улази се кроз подземне пролазе Државне библиотеке Русије, Московског државног универзитета и најмање две станице видљивог метроа.
Аутор:
Н. Мрђеновић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
