Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна :: Архива

Архива




Грозничаво трагање за књижницом Ивана Грозног
ЦАР КОЈИ ЈЕ


Многи верују да се испод плочника модерне Москве можда и данас крије једна од, како је зову неки историчари, највећих тајни свих времена. Митска библиотека која је својевремено припадала првом руском цару и звала се Либерија...



онстантинопољ, средином 15. века. Турци су се опасно приближили са свих страна, и коначно почели напад на град. Пре самог пада, 1453. године, Византинци су чудом успели да спасу део баснословног блага.
   Нећака последњег византијског цара Константина XI Драгаша, Софија Палеолог, после неколико година нашла се у Риму. Њен отац је владао Морејом (Пелопонезом), а када су се Турци нашли и на том грчком полуострву, породица је преко Крфа отишла у Рим. Папа им је пружио уточиште, а неколико година касније Софија је удата за великог московског кнеза Ивана III Васиљевича, све у циљу да се Русија, ако је икако могуће, што чвршће веже за Свету столицу.   Брак је предложио сам папа Павле II, после смрти Марије Тверске, прве жене великог кнеза. После многих преговора, уговарања мираза и осталих ситница, венчање је обављено 1472. године, када је млада у Москву стигла на челу колоне, која је преносила мираз. Главни део мираза чинила је Царска библиотека, спасена из Цариграда. Или бар њен већи део, с неким рукописима спасеним из Александријске библиотеке.
   Касније је библиотека византијских царева добила новог покровитеља, Ивана IV Грозног (1530–1584), првог руског цара, и савршено се уклопила у тежњу да се Москва представи као наследник Византије, односно „Трећи Рим”.


Најстарији занат у старом Београду
ОНЕ ЛАКЕ, ОНИ


Према такозваним „јавним женскама” власт се понашала на различите начине: бацала их је у Саву, кажњавала батинама, затварала у куплераје, слала код лекара...

рајем двадесетих година 19. века Београд се делио на тврђаву, „град”, где је боравила турска војска и на варош у којој је живело око дванаест хиљада становника. И турска и српска власт заводиле су ред, а посебну пажњу обраћале су на четврти зване махале или мале. Букурешт мала код пристаништа задавала им је много муке, јер је врвела од полусвета који се ту окупљао. У кућерцима од блата са сламнатим кровом точили су се вино и ракија, а често се нудило и преноћиште. Иако је за механе уведено плаћање пореза, само мањи број власника набавио је дозволе. Остали су радили „на дивље” и у тајности примали разне муштерије и „хрђаве жене” које су у Београд протеране из других крајева. О том друштву остао је запис:
    „Дођу у нашу малу и тамо се познаду са Турцима и шњима вратове ломиду.”


Дуг пут до сласног залогаја
КАД УКУС

 
Ако на питање колико има укуса, одговорите пет – нисте погрешили. Слано, слатко, горко и кисело јесу основни укуси али се зато љуто повезује са чулом бола.

аслуга за чињеницу да наука данас признаје пет укуса припада Јапанцу Кикумае Икеди, научнику с Универзитета у Токију, који је 1908. године открио да глутамат (јонизовани облик аминокиселине глутаминске киселине) изазива јединствено чуло укуса које није могло да се смести ни у један до тада познати укус. Проучавајући смеђу алгу комбу али и неке врсте гљива који се додају како би се побољшао укус хране, дајући му својеврстан „месни” укус, јапански хемичар је утврдио да је то натријум-глутамата. Тај укус назвао је – умами – што је кованица која значи укусан укус.


Пре 70 година
РЕКА, ГРОБНИЦА



Рат се ближио крају, али је смрт вребала, и то не само на копну. Наиме, у наше реке савезници и Немци положили су око 1500 подводних мина. На једну од таквих налетео је на Сави, 17. априла, брод крцат онеспособљеним борцима Народноослободилачке војске Југославије...



очетком 1945. године велики део земље био је ослобођен. Немци су се повлачили, а са њима и сви они који су се с њима борили. У протеклом ратном периоду створена је наша Речна ратна флотила. Ова јединица створена је у тешкој и дуготрајној борби јединица Народноослободилачке војске Југославије на нашим пловним рекама, пре свега на Дунаву и Сави.  
  Када је крајем 1944. године, дејством јединица Народноослободилачке војске Југославије, ослобођен североисточни део земље пловидба нашим рекама била је омогућена, али велику сметњу представљале су мине које су положили савезници и Немци приликом повлачења. На свим рекама, па и на Сави, свим бродовима претила је опасност од наиласка на ово опасно и подмукло оружје.
   У међувремену, од полагања мина до највеће трагедије на нашим рекама – потапања брода „Касија Милетић” – од мина је страдало много бродова. Брод „Лабуд” је у вожњи за Сремску Митровицу наишао на мину код села Јарка. Узводно од Шапца 1944. године на мину је наишао један хрватски монитор, а код Београда је брод на коме се налазио народни херој Иван Милутиновић наишао на мину.



Hogar



Јесте ли већ чули да...



... разни мириси биљака имају велики утицај на човеково психичко стање. До тог открића дошло се на основу проучавања енцефалограма особа подвргнутих испитивању: опојни мирис руже надражује нервни систем, изазива нервозу; мириси лимуна и менте подстичу на рад и доприносе бољем памћењу, док лаванда опушта


Ма шта кажеш


                       ВЕШТАЧКИ ТОРНАДО


Писали сте


У АФРИКУ НА СКИЈАЊЕ

Мада је сезона скијања на измаку, волела бих да знам да ли и становници Африке, попут нас који имамо Копаоник, Стару планину и Златибор, могу негде да уживају у белим стазама.