Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Ма шта кажеш



                       ВЕШТАЧКИ ТОРНАДО

Највећа ноћна мора телевизијских репортера који се јављају приликом неких непогода, револуција или сличних догађаја, јесте да се догађај о коме извештавају завршио. Није редак случај ни да се позадина режира, да се нађу и потплате неки мештани који изигравају бесну руљу, а рејтинг репортера расте. Румунском репортеру који је извештавао приликом неке непогоде на Црном мору десило се баш то. Док је он дошао, док су техничари наместили опрему, олуја је стала. А деловала је тако филмично, док је чупала дрвеће и разносила песак на све стране. Малтене, торнадо. Екипа се онда досетила да репортер ипак иде у програм, а да му колеге разбацују песак са стране. Нема везе што нема олује, личи. И то најмање на сахарске пустињске олује. Једина невоља је што су се у позадини видели људи који најнормалније шетају, па још загледају шта је ветар опустошио. Аутентичности нису допринели ни чланови екипе којима су руке и ноге, којима су разбацивали песак, мало мало, па улетале у кадар. Све је доспело у вести, а убрзо су почели да се јављају и бесни гледаоци. Убрзо се репортер негде изгубио. Одувао га ветар...

                        
ДЛАКАВИ КАТАНАЦ

Остављање бицикла испред радње, приликом брзе куповине, а да није ланцима и катанцима везан за бандеру, један је од најглупљих потеза које је могуће урадити. Најчешће се заврши тако што се брза куповина претвори у још брже трчање за лоповом који најбрже могуће врти педале. Неименовани Кинез из Пекинга је на сличан начин остао без бар пет двоточкаша. То му је у једном тренутку досадило, па је решио да промени политику. Са собом је почео да води и да вози свог пса. И то не било ког, већ питбул теријера. Док он обавља мање куповине, пас је везан за бицикл. Успешније средство одвраћања није могао ни у лудилу да смисли. Још се није родио тај мајчин син који се одважио да приђе бициклу док је под стражом. Срећан газда, срећан пас који после сваке страже добије и награду. Једино лопови баш и нису, али то им је у опису посла. Наћи ће се већ неки небрањени бицикл.

                 ВИОЛИНОМ НА МОБИЛНИ

Звоњава мобилних телефона уме јако да изнервира приликом гледања филма или, још горе, концерта. Неваспитана публика не обраћа пажњу чак ни када оркестар престане да свира, у знак протеста, па се још питају „Шта ово би?”. Пре неколико месеци словачки виолиниста решио је невољу на неуобичајен начин. Док је свирао највећи концерт у свом животу, једном човеку у публици почео је бесомучно да звони телефон. Првих неколико пута је још некако и отрпео, али је после трећег, прекинуо концерт, пришао изненађеном гледаоцу и отео му телефон. Док су сви мислили да је то крај, маестро је ставио телефон на столицу и из све снаге почео да га лупа виолином. Наравно, пукао је телефон, виолина је отишла у парампарчад, али је виолиниста добио аплауз, већи него икада. За општи уметнички утисак, свакако.

                           ИМЕНА ЛУДА...



Познато је да Американци нису баш најомиљенији туристи, не само у Европи. Мањак разумевања класичне европске културе пре неколико недеља приказале су и две Американке у посети Риму. Док су обилазиле Колосеум, кришом су се одвојиле од остатка групе, како би оствариле генијалну замисао која је једној од њих две пре неколико минута пала на памет. Новчићем су своја имена урезале на зид. Да идиотлук буде још већи, снимиле су и селфи са зидом у позадини. Да чувари имају доказ, да не морају људи да се муче када их приведу. То се убрзо и десило, а никако им није било јасно зашто их глобе са неколико десетина хиљада евра, кад је то већ неки стари стадион. А и за те паре су могли да сазидају још лепши и старији, као оне реплике у Лас Вегасу.

         НАЈЧУВАНИЈИ МАЈМУН НА СВЕТУ

У познатом филму Слободана Шијана „Маратонци трче почасни круг” Пантелија све што има оставља самом себи, док је остатак породице добио једно велико ништа. Слично је прошла и фамилија једног индијског брачног пара. Када су се пре неколико деценија венчавали, породице су их се одрекле преко новина, незадовољне браком. Младенци су у међувремену отворили предузеће, која је расло и после неколико година постало једно од највећих у послу с некретнинама. Ту се слио и огроман новац. Како нису могли да имају децу, усвојили су једног мајмуна, кога су одгајили као сина. У тестаменту су га одредили као јединог наследника сад већ огромне имовине. Када су они помрли и тестамент отворен, родбина која их је одједном заволела имала је шта и да чује, па је полиција морала мајмуну наследнику да додели обезбеђење, све у страху да му неко од гневних рођака не приреди какву незгодацију, све у циљу уклањања конкуренције у наследном реду.



Илустровао: 
Стефан Мркић
број: