Њено име означава целу епоху, „викторијанску”, која се обично тумачи као време моралне чврстине и породичних вредности. Међутим, живот краљице Викторије није био окамењен. После преране смрти свог мужа Алберта нашла је утеху код управника краљевских штала
раљицу Викторију историја описује као матрону у црној одећи, мргодног погледа, буцмастих образа и шпицастог носа. Била је отелотворење типа „фанатично принципијелних” жена, каквим је, по мишљењу француског писца Гија де Мопасана, обиловала Енглеска: тврдоглаве, неподношљиве уседелице. За потомке је представљала појам чистунства, а реч „викторијански” била је синоним за строга морална начела. Међутим, када је стара дама 22. јануара 1901. године уснула на рукама свог унука, немачког цара Вилхелма II, оставила је за собом тајну која није била у складу с легендом о удовици која је живела без задовољстава.