3320 25. 9. 2015.
Писали сте
НЕВОЉЕ ИЗДУВНИХ ГАСОВАДа ли је истина да је поред сагоревања фосилних горива (нафта, угаљ, гас), пољопривреда други главни узрок климатских промена?
МАРИЈА, Зрењанин
Ту теорију први је, 2003. године, објавио амерички палеоклиматолог Вилијем Рудимен, са Универзитета у Вирџинији. Његова истраживања показала су да је појава пољопривреде пре 8.000 година веома утицала на повећано испуштање метана у ваздух због чега се Земља загрејала за приближно 0,8 степени Целзијуса. Неки стручњаци иду корак даље указујући на последице истребљивања мамута. Њихов број почео је да опада пре 15.000 година, пре почетка холоценске епохе, када се верује да су настале људске цивилизације. 
Једно истраживање показало је повећање шумског покривача за девет одсто током 36 година када су слонови и друге велике животиње готово нестали из афричких савана. Помоћу компјутерског модела истраживачи су открили утицај повећаног шумског покривача на климатске промене и смањење травнатих површина, као и да је то довело до општег повећања температуре за отприлике 0,1 степен Целзијуса. Истраживачи сматрају да постоји снажна веза између појаве људи на планети, нестанка мамута и невероватне промене у растињу. Ту је свакако дошло до међусобног утицаја. Уколико је прачовек одиграо значајну улогу у истребљењу мамута, онда је утицао и на климатске промене које су уследиле.
СТОЈКОВИЋЕВО БРДОЗашто се код нас мало зна о Атанасију Стојковићу, славном научнику с краја 18. и почетка 19. века?
РАДОВАН, Рума
Атанасије Стојковић (1773–1832) рођен је у Руми као син неписмених сељака, али је упорним радом и уз помоћ стипендије добијене од архимандрита Стратимировића успео да – учећи у школама и на Универзитетима у Пожуну (Братислава), Сегедину, Шопрону и Пешти – на крају докторира у Гетингену. Стојковићево животно дело „Фисика” изашло из штампе 1801–1803. године у Будиму у три тома, оригиналан је и систематичан преглед науке из кога су се образовале прве генерације српских научника. Поред научних радова, писао је поезију и романе, између осталих и први оригинални роман на српском језику, сентиментално дело из 1801. године „Аристид и Наталија”. У немогућности да добије одговарајући посао, 1804. године трајно се сели у Харков, у Русију, где је као професор два пута биран за ректора Универзитета.
Атанасије Стојковић запао је у заборав из два разлога. Био је велики противник Вукове језичке реформе, а против њега се у Русији у једном тренутку водила истрага о наводној умешаности у кријумчарење вина, свиле, драгог камења и уметнина из Аустије у Русију. Поступак никада није окончан. Стојковић се повукао у Бесарабију где му је руски цар доделио велико имање од 26.000 јутара и ту је остао до смрти. Сматра се да је његова књига „О воздушних камњах и јих происхожденији” (О метеорима и метеоритима и њиховом пореклу), објављена 1807. године, прва монографија о метеоритима у свету. У Тунгуској области (где је 30. јуна 1908. године експлодирао метеорит и изазвао огромна разарања) постоји брдо висине 150 метара названо по овом научнику – Стојковићево брдо. 
ЦАРСТВА ЛЕДА И СТАЛАКТИТА Драги „Забавниче”, молим те да напишеш нешто о пећини Ледници.
МИЛА, Апатин
У малој смо недоумици да ли мислиш на пећину Ледницу у Крњачи код Прибоја или на истоимену пећину у Ресановцима код Босанског Грахова која је 1965. године проглашена за специјални резерват. Вероватно најлепша и најбогатија пећина у БиХ и једна од познатијих у ширем подручју, Ледница или Леденица налази се унутар планине Стражбенице, дугачка је 20 km од којих је детаљно истражено око 700 m. Њених 14 дворана по количини пећинског накита превазилази већину досад истражених пећина у некадашњој Југославији. Има пећински накит великих димензија и различитих, светлуцавих боја, али је у грађанском рату 1992–1995. године доста страдала. 
Ако мислиш на Ледницу у Крњачи код Прибоја, на обронцима планине Ожаљ, ради се месту које је у спелеолошке мапе Србије уписано тек 1983. године, иако се вековима користи. Захваљујући постојању два отвора, пећина је природни ледомат – кроз доњи, левкасти улаз стално и брзо струји хладан ваздух и истискује топао кроз горњи. Тако настају дебеле наслаге и стубови леда високи до шест метара који су мештани вековима кориситили за сопствене потребе или носили и продавали у Прибоју и Пљевљама. Они са више пустоловног и трговачког духа комаде леда тешке по 50–60 килограма носили су чак до Дубровника, Котора и Сарајева. Улаз у ову пећину је усправан, висок око 60 метара, а на улазу се налазе трагови греда на које су трговци, пре сто и више година, постављали чекрке за извлачење леда.
