Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна :: Архива

Архива




Живот после смрти
ПЉУНУТИ

Како су наши уметници – у време кад је фотографија још била далека будућност – успевали да направе портрете давно почивших личности које су обележиле нашу повест

редлог је био и те како примамљив. И за младу кнежевицу и за династију која је претендовала на дуговечност. На двору кнеза Александра Карађорђевића (1806–1885), сина вође Првог српског устанка, појавио се сликар Урош Кнежевић (1811–1876) са занимљивом идејом. Будући да се приближавала 1854, педесетогодишњица прве српске буне против већ одомаћених Турака, било би згодно, и за суверена и за државу му, да се на платно пренесе тај историјски догађај, односно његове највиђеније личности. А Урош Кнежевић био је највиђенији портретиста свог времена. Некадашњи мешаја – онај који сликарима меша боје – из Сремских Карловаца препливао је до Србије средином тридесетих година и брзо се прочуо као пристојан портретиста.


Једна светковина лепоте на Нилу
КЛЕОПАТРА



Како је један наш новинар постао председник жирија у избору за мис Египта, и то усред Другог светског рата…

гипат и Каиро су 1940. године постали стециште свих могућих и немогућих шпијуна, пустолова и осталих радозналаца. Није мањкало ни новинара, тим пре што је Други светски рат увелико тутњао, а у Египту се налазила једна од најважнијих стратешких тачака на свету – Суецки канал. Канал је био од животне важности за Велику Британију, омогућавао јој је најкраћу везу с колонијама, сировинама и људством неопходним за вођење рата. Иако је Египат стекао независност, Енглеској је остао канал. Ко влада каналом, влада Блиским истоком, па не чуди занимање за догађаје у Каиру и целом Египту. Тиме се руководио и новинар београдског „Времена”, Јован Л. Обичан, који се као дописник нашао у Каиру.


За читање и уживање / Род Серлинг
ПСЕ НЕ

               
тарац и његов пас ишли су врелим, прашњавим путем ограђеним лепом белом оградом с обе стране. Док су ишли, старац и пас су јако ожеднели и уморили се. Ускоро су стигли до капије у огради, где су на другој страни угледали леп травњак и шуму око чистог језерцета свеже и хладне воде. „Управо овде би се жедни ловачки пас и човек радо одморили!”, помислио је старац. Али, на капији је био натпис „Не примамо псе”, па су наставили пут.


    Идући даље, наишли су на човека у лепршавој белој одећи који је стајао иза јаке гвоздене капије на стази која је водила до лепе, сунчане ливаде, кроз коју је текао хладни бистри поток.


Књижевна награда
СНОВИ И


Трећи пут су две књиге поделиле нашу награду, први пут је један издавач добио обе награде, а други пут је један писац поново понео ово ласкаво признање. На конкурс никад није стигло више наслова...

„Књиге, браћо моја, књиге а не звона и прапорце”*

   На овогодишњи, 36. по реду, конкурс „Политикиног Забавника” за најбоље књижевно дело за младе објављено у 2014. години стигло је 60 (шездесет) наслова, највише од како је установљена наша награда, 1979. године.
   После неколико узбудљивих састанака, на којима се дуго разговарало о свакој књизи, Жири у саставу: Ивана Вујић (председник), Јасна Влајић Поповић, Слободан Гиша Богуновић, Предраг Ј. Марковић и Петар Милатовић у ужи избор уврстио је следећа дела: „Стилске игре” Симеона Маринковића, „Ципела на крају света” Дејана Алексића, „Чаробњак Дандруф и изгубљена књига” Славољуба Станковића, „Мадам Тисо Дунав Тисо” Поп Д. Ђурђева, „Мартина велика загонетна авантура” Уроша Петровића, „Усамљена принцеза”, вилинске бајке Раше Попова, „Збркана бајка” Ирене Тиодоровић, „Згодне незгоде гмизавих” Благоја Рогача и „Зрикни свет кроз розле ђозле” Горана Новакова.
   Већином гласова награда је припала књизи „Стилске игре” Симеона Маринковића и роману „Ципела на крају света” Дејана Алексића.

* Доститеј Обрадовић (1739–1811), наш просветитељ и реформатор националног буђења и препорода


Јесте ли већ чули да...



...у Данској војсци постоји посебна јединица која за превоз званично користи псеће запреге

…пламен свеће је плав на дну јер ватра ту узима кисеоник, а жут на врху где га сагорева


Ма шта кажеш


                      СВЕ МИ ДИРАЈ, ЊИВУ НЕ!


Писали сте



НЕ ОРИМО ДРУМОВЕ

Молим те да и ти упозориш да у нашој земљи свакодневно на улицама и путевима гине више од двоје људи!