3320 25. 9. 2015.
Писали сте
НЕ ОРИМО ДРУМОВЕМолим те да и ти упозориш да у нашој земљи свакодневно на улицама и путевима гине више од двоје људи!
СТАНИСЛАВА, Сомбор
Истина је да се свакога дана у Србији догоди 150 саобраћајних несрећа, а не прође ни дан у којем барем једна особа не погине. Нажалост, истраживачи предвиђају да ће саобраћајне несреће у свету постати пети водећи узрок смрти до 2030, са 2,4 милиона погинулих годишње. То није утеха и подржавамо увођење одговарајућих мера и акција. Статистика каже да се више од 90 одсто смрти на путевима догоди у земљама са средњим и ниским приходима, које имају само 48 одсто од укупног броја регистрованих возила у свету. Посебну бригу изазива податак да су пешаци, бициклисти и други (рањиви) учесници у саобраћају жртве око 46 одсто смртних исхода у друмском саобраћају. На путевима је много возача убеђених да могу да контролишу брзину, да им алкохол ништа не може, да могу да победе умор... Према истраживањима, само 30 одсто возача поштује саобраћајне прописе. Да полиција и судови раде свој део посла сведочи податак да је чак 75 одсто кривичних пријава у нашим судовима везано за несреће на путевима. Остаје само да се промени свест возача који морају пажљивије да возе, али и пешака и других учесника у саобраћају који често непажљиво прелазе улице и чине друге грешке.
ЗЛАТНЕ НОТЕ ИЗ ТЕМИШВАРАЈедан наш композитор наводно је освојио златну медаљу за музичко стваралаштво 1889. на Светској изложби у Паризу. Да ли је то истина?
МИЛА, Вршац
Србин из Румуније Јован Ивановић (1845–Букурешт) данас је познат по једном од најлепших валцера свих времена „Дунавски таласи”, а за живота је компоновао више од 350 валцера, полки, маршева и других композиција за игру које је штампало више од 60 издавачких кућа широм света. Златна медаља у Паризу било је само једно од бројних признања. Каријеру је направио у родној Румунији, као инспектор Царског војног оркестра. Занимљиво је сведочење Васе Јовановића, тамбураша из Ковиља, који је као младић једном свирао Ивановићу. 
Јован Ивановић прославио се валцером ''Дунавски таласи''
Прослављени колега тада им је рекао да је дуго слао молбе у Србију у којој је желео да отвори Високу музичку школу, али му је краљ Милан одговорио да држава нема пара и да расположиви новац првенствено мора да улаже у опремање војске:
„Ето, ја као Србин који воли свој народ, одлазим у страну земљу, немајући да радим тамо, где ми света дужност то налаже. И, како видите, овде постижем успехе и то се цени”, изговорио је Ивановић, а Васа Јовановић запамтио.
Међу потомцима Јована Ивановића данас има светски познатих музичара.
ЗАБОРАВЉЕНЕ РАТНИЦЕУ Јапану су поред мушкараца самураја наводно постојале и жене самураји. Је ли то тачно?
ЉИЉАНА СРЕТОВИЋ, Краљево
Постоји само неколико писаних трагова где се помињу жене као ратнице, што се поклапало са уобичајеном улогом јапанске жене која искључиво брине о деци и дому. Ипак, последња ДНК испитивања остатака тела ратника који су 1580. године учествовали у бици код Сенбон Матсубаруа показали су да је некада било и жена ратника. Тестови су показали да је 30 од 105 тела припадало женама које су сахрањене у ратничким одорама. То је недвосмислен доказ да су постојале жене које су пролазиле тренинге са оружјем, борилачких вештина и стратегије. Самурајке су се звале „Onna - Bugeisha” и, за разлику од мушкараца, уместо мача катане, њихово основно оружје било је нагината, копље са закривљеном оштрицом на врху. Понашање мушкараца и жена самураја било је строго одређено кодексом познатим као Бушидо („Пут ратника”), који је од њих стварао невероватно дисциплиновану војску што се није бојала смрти, и част увек стављали испред живота. На врхунцу њихове моћи у 17. веку чак десет посто Јапанаца имало је титулу самурај. Зато се данас каже да сваки Јапанац има макар мало самурајске крви у себи.
ЕРМИТАЖ У СВЕТУЗабавниче да ли је истина да руски музеј Ермитаж, из Санкт Петербурга, има филијалу у Лас Вегасу?
МИЛОШ, Београд
Ермитаж, отворен је за јавност 1852. године, мада је прва збирка зачета 1784. године, у време царице Катарине II, један од највећих, најбогатијих и најлепших музеја у свету. Прва филијала „Ермитажа” ван Русије отворена је 2000. у лондонском музеју „Сомерсет хаус” и радила је до 2007. године. У Лас Вегасу је филијала „Ермитажа” отворена 2001. али је и она затворена 2008. године. Касније су отворене филијале музеја у Амстердаму и Венецији. Та својеврсна истурена одељења немају сопствене збирке већ излажу само дела која се налазе у складиштима петербуршког Ермитажа, а привремене изложбе које се тамо организују трају од четири месеца до две године.
Са више од три милиона примерака у својој збирци, међу којима се налазе дела Рубљова, Рјепина, Марка Шагала, Микеланђела, Леонарда да Винчија, Рубенса, Рембранта, Винсента ван Гогха, Пабла Пикаса и многих других сликара и вајара, процењује се да би једном посетиоцу требало око 11 година да обиђе цео музеј ако би се на сваком изложеном предмету задржао само један минут.
БЕЗ КАПИ БЕНЗИНАДа ли је неко успео да обиђе свет у аутомобилу који није имао мотор са унутрашњим сагоревањем
СЛАВЕНКО, Пријепоље
Швајцарски проналазач и пустолов Луј Палмер је 3. јула 2007. године кренуо на пут око света у такси-возилу на Сунчеву енергију. Прошао је 40 земаља, обишао четири континента и уз пут „покупио око 1000 муштерија међу којима су били генерални секретар УН Бан Ки Мун, популарни амерички телевизијски водитељ Џеј Лено и глумац Лери Хегман из серије „Далас”. Такси са два седишта и на три точка покретала је соларна енергија из ћелија које су се налазиле на приколици дужине шест метара. Највећа брзина возила достизала је 90 километара на сат, путовање је завршио 18. децембра 2008. и укупно је прешао 53.451 километар. Палмер је познат по томе што је 1994. обишао Африку на бициклу, а 1996. прелетео је Северну Америку ултралаким авионом.
