Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна :: Архива

Архива




Живот је бајка – Лу Андреас Саломе
ВЕЛИКА ТАЈНА


Образована лепотица успевала је да заведе великане филозофије, песништва, психоанализе, науке. Међутим, када је требала да им се преда, показивала је своју праву природу – уместо покорне Еве, постајала је бунтовна Лилит!



од именом Лујза, Лу Саломе рођена је 12. фебруара 1861. године у Санкт Петербургу, као шесто дете у породици руског царског генерала (по некима пуковника) са наследним племством. Једина кћи међу синовима, одмах је постала очева мезимица. Већ у данима детињства уживала је у маштању: бомбону увијену у златан омот звала је „благом”, тражила да је носе „као краљицу”, шетњу препричавала попут најузбудљивије пустоловине. Збунила се када је од мале рођаке добила укор: „Ала ти баш лажеш!” Убудуће је своје фантазије поверавала богу, а причу је увек почињала речима „Као што знаш”.


Књиге које су ми промениле свет / Угљеша Шајтинац, писац
МОЈИ САВЕЗНИЦИ


Колико су само моћне! Књиге и стрипови спасавали су ме хиљаду пута. Од досаде, света одраслих, мисли испуњених страхом и стрепњом.

ад сам био још сасвим мали, прву књигу су ми поклонили родитељи. Вративши се с пута по Русији, донели су ми шарену сликовницу „Ладушки” (нешто попут „таши-таши-танана”). Била је пуна илустрација и док нисам научио да читам све чудесне слике које сам тамо виђао служиле су ми да сам стварам приче. Сваки час сам, до школског узраста, бивао по одељењима градске болнице. Тек тамо су се књиге показале изузетно важне. Једном су ме сместили у приземну зграду поред саме мртвачнице.
   Огромни ходници повезивали су прилично удаљене собе. Можете да замислите како ми је било кад падне мрак. У соби сам био сам. Ужас! Али, онда је дошло јутро и у помоћ су ми дојахали, доједрили – Робин Худ, Хенк Морган („Јенки на двору краља Артура” Марка Твена) и Били Боунс („Острво с благом” Р. Л. Стивенсона). Била је то моћна дружина, савршено приказана илустрацијама Рамона де ла Фуентеа.



ЗА ЧИТАЊЕ И УЖИВАЊЕ
ЕЛИНОР ФАРЏЕН



ертин отац био је барон. Имао је дворац на обали Рајне, тачније, на стени изнад обале. Испод дворца, уз ивицу воде, угнездило се сеоце које му је плаћало порез, у коме су сељани живели срећно у кућицама са шиљастим црвеним крововима и у виноградима на брежуљцима између села и дворца. Њихов барон био је сасвим добар барон, што није био случај са свим немачким баронима у тим временима и пределима.   
   Био је обичај да сваки сељанин да барону годишње донесе златник. Чак ни у тешким годинама није могао да их ослободи плаћања, јер је и сам морао да плаћа порез краљу. Ако не би платио, краљ би могао да га нападне и заплени му дворац, земљу и све што је имао. А сељанима не би било тако добро под било чијом управом као под њиховим бароном; па су бринули као и он да краљ остане добро расположен. У тим крајевима нико никад није видео краља, али се шапутало да му је било стало само до новца и плеса, и ако би му то било ускраћено, могао је да покаже веома лошу нарав.


Ведро, ал’ су могуће месне падавине
НЕБЕСКЕ


Можда сматрате да су овакве приче плод маште холивудских филмаџија или писаца књига за децу, али дешавало се да с неба падају и чудније ствари од меса

МЕСО
Док је 1876. године једна госпођа прала веш у свом дворишту у малом америчком граду у Кентакију, изненада су с неба почеле да падају пахуљице од меса. Две особе које су накнадно пробале ове „месне падавине” изјавиле су да је у питању било „или месо овце или неке дивљачи”. Научници сматрају да су „пљусак меса у Кентакију” изазвали лешинари који нису успели да сваре плен, па су... Надајмо се да оне две особе које су се понудиле да испитају порекло чудних „пахуљица” никада нису имале прилику да чују ову претпоставку.

РУСКЕ РУБЉЕ
У једном селу у средишњој Русији 1940. године с неба су пљуштале сребрне кованице из 16. века. Археолози верују да кованице потичу из закопаног сандука или неког подземног скровишта, те да су услед ерозије тла испливале на површину, након чега их је покупио торнадо. Сигурно је само да су се те године становници овог руског села радовали свакој киши, као и то да у песми Џонија Бурка „новчићи с неба” из 1936. године није описан овај догађај.


Да ли постоји Деда Мраз?
КУТИЈИЦЕ КОЈЕ



„Јелку, јелку треба да окитимо...”

едно од главних питања које се поставља у децембру, празничном месецу јесте: „Да ли Деда Мраз постоји?”. Ово питање ће родитељу, додуше на све већ навиклом, поставити обично пред спавање, младунац који је управо почео са вишегодишњим радом у руднику просвете где се, између осталог, изволео упознати и са филозофским сумњама својих сапатника. Дотичне обухватају не само домен промишљања, већ се врло често изражавају и у облику тврдње да поменути деда не постоји, и да заправо родитељи купују и стављају поклоне под јелку. Да би то учинили, родитељи успут крше законом зајемчену приватност поштанских пошиљки отварањем детињих писама адресованих на субјекта сумњиве егзистенције. Једење прозорских кексова, у форми мита намењеног и иначе већ нездраво дебелом деди, да ни не помињемо.


Hogar



Jeste li već čuli da


... Нова година прво стиже на Линијска острва у средишњем делу Тихог океана, у 11:00 31. децембра по нашем времену; последњи је дочекају становници Самое и још неких пацифичких острва, у 12:00 1. јануара. У такозваној зони UTC-12 нико не живи али може да се затекне неки брод


Ma šta kažeš


                 ЈЕЛКЕ УМЕСТО РАДИЈАТОРА?



Писали сте


ЧИК ПОГОДИ КАКО СЕ ЗОВЕМ...

Занима ме која река код нас има највише имена?

МИША, Зајечар