Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Писали сте



ЧИК ПОГОДИ КАКО СЕ ЗОВЕМ...

Занима ме која река код нас има највише имена?

МИША, Зајечар




Пештан је највећа река у такозваној шумадијској Колубари а име је добила по веома песковитом кориту. Извире у селу Буковику, на северној страни планине Букуље, тече од југоистока ка северозападу, а на месту где прима највећу притоку Лукавицу почиње да тече упоредо с Колубаром. У горњем делу зове се Добросавица, а од клисурасте долине, између Остењака и Главице, код Рудоваца, назива се Пештан. Овим именом зове се испод села Зеоке. Ту прави највећу ерозију, остављајући многе суве „очаге”, односно делове старог корита. Пештан се често излије, заспе своје корито, па почне да тече старим, и тада се назива Стари Пештан. Тим именом назива се од села Бурова па до Ставака, где прима речицу Лукавицу. Али, Лукавица не губи своје име, јер када падну кише она надође, па се јављају два упоредна тока – Стари Пештан и Лукавица. У Вреоцима и Цветовцу Пештан се назива Лукавица, а испод Цветовца Пештанац, потом испод Конатице Задњак, а од Дражевца до свог ушћа у Колубару зове се Стари Пештан или Очага.

ПРЕДАЧКИ НИЗ


На спољном зиду донедавне „Крчме на крај света” на Аркању код Ковиља налазили су се необични називи за претке. Колико их званично постоји?

МИЛА, Остружница



Наравно, код људи који су упознати са овим називима по неко слово у називима се не поклапа, али суштина је да постоји 16 колена у предачком низу. Ако су твоји преци из Херцеговине наглашавамо да се колено-поколење тамо назива и пас. Када се одређује близина сродства, онда се каже, на пример, да је неко пети пас са неким сродником.

КАД СЕ ТИКВА(Н) ПОКОНДИРИ

Ко су снобови?

ТЕОДОРА, Врњачка Бања

Реч сноб потиче од латинског sine nobilitas (онај ко нема племенито порекло), а примењује се на особе које друге људе сматрају подређеним у односу на себе из мноштва разлога, због нижег интелекта, мањег богатства, слабијег образовања, порекла и сличних разлога. За ту врсту особа у српском језику употребљавају се изрази покондирена тиква или скоројевић, у истоветном значењу као и израз сноб. Снобови нису на добром гласу пошто своју посебност не граде на стварним већ спољним показатељима. Све који су по положају изнад њих желе да задиве, а оне „испод” нескривено ниподаштавају. Сноб у највећој мери зависи од признања околине, прецењује утицај друштвеног порекла на стварање личности, придајући му прекомеран значај.

ВИРКАЊЕ У СУДБИНУ

Занима ме које је порекло тарот карата ?

ЗОРА
Лазаревац


Тарот карте су вековима омиљен начин предвиђања будућности и прорицања судбине. Оне су у Европу доспеле с Истока пре скоро шест стотина година, преко морепловаца и пустолова. Цео шпил тарот карата састоји се од двадесет две велике аркане или адута и педесет шест малих аркана. Оне заједно дају слику личности којој се отварају тарот карте и симболизују пут преко четири упоредне стазе према духовном просветљењу. Постоји више начина гледања судбине и сазнавања мудрости из тарот карата, сви су веома сложени и мало је људи који то раде добро и успешно. Много је више оних који отварање тарота сматрају искључиво забавом.

МУЗИКА У ПОКРЕТУ


Када је измишљен вокмен?

ЛИДИЈА, Земун




Претеча музике на мобилнима, мп3 уређаја и дискмена био је вокмен. Први модел направио је „Сони” и јавности је представљен првог јуна 1979. године. Био је плавосиве боје, тежак 390 грама с кожном торбицом и прикључком да две особе у исто време могу да слушају музику. Био је то први преносни персонални аудио-уређај који је власнику пружао могућност да сам изабере шта жели да слуша док шета, вози бицикл, борави у градском превозу или се одмара негде у природи. Управо је та могућност избора била оно кључно што је вокмен разликовало од ранијих уређаја, као, на пример, малих транзисторских радио-апарата с батеријама. Већ током следеће, 1980. године, вокмен доживљава прави бум у Америци, Европи и широм света, као ниједан производ пре њега. „Walkman” је име које су смислили Јапанци, док су Американци нову „играчку” продавали као „sound-about”, Британци као „stowаwаy”, а у Аустралији је названа „freestyle”. Већ од 1982. појављују се модели вокмена са уграђеним AM/FM радио-пријемницима.

ПОСЛЕДЊИ НЕМАЧКИ РОМАНТИЧАР

Наставница музичког рекла нам је да колеге музичари нису прихватали композитора Рихарда Штрауса. Да ли је то истина?

ЈОВАНА, Љиг


Рихард Штраус (1864–1949), немачки композитор и диригент, у музичким енциклопедијама назван је последњим великим немачким романтичарем, а прославио се симфонијским поемама и операма „Дон Жуан”, „Смрт и преображење”, „Тако је говорио Заратустра”, „Дон Кихот”... Његово однос према Трећем рајху и Националсоцијалистичкој партији је, међутим, ствар о којој се често расправљало. Тако је чувени диригент Артуро Тосканини (1867–1957) рекао: „За Штрауса композитора скидам капу, али за Штрауса човека враћам је назад”. Наиме, Штрауса су нацисти 1933. године именовали за председника Државне музичке канцеларије, Хитлеру је 1935. послао једно, како је оцењено, „улагивачко” писмо подршке, а 1936. компоновао је химну за Олимпијске игре у Берлину.
   После рата је бојкотован, његова дела нису извођена али му је руку спаса пружио сер Томас Бичам који га је довео у Лодон 1947. године, да наступа као диригент. Потом је стигла и званична рехабилитација када га је Одбор за денацификацију ослободио кривице. Утврђено је да је Штраус пристајао да ради за нацисте како би заштитио Алис, жену свог сина јединца и мајку његова два унука, која је била Јеврејка. Потом да је 1935. запао у велику немилост када је одбио да Јеврејина, писца Штефана Цвајга, избаци са списка аутора дела „Ћудљива жена”.
   Цвајгу је тада послао писмо у коме је навео: „Да ли мислиш да је Моцарт био самосвесни аријевац када је компоновао? Разликујем само две врсте љди: оне који имају даровитост и оне који је немају.” Писмо су запленили агенти Гестапоа и Штраус је одмах смењен са свих положаја.
   Ове године музички свет широм планете обележава 150 година од рођења Рихарда Штрауса.