Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Архива




Очијукање Алексе Шантића и Анке Томлиновић које је прешло у озбиљну везу као да је унапред било осуђено на неуспех...



опет ми душа све о теби сања и кида се срце и за тобом гине...”, у даху, немо је изустио Алекса Шантић, као да изговара последњи пут стихове, својеврсну оду младости и несрећној љубави, осталој далеко у прошлости, на самртној постељи, 2. фебруара 1926. године, у завичајном Мостару.

Како је једно лажно писмо покренуло пустоловину од скопске чаршије до шпанског затвора и, на свој начин, било претеча данашњих превара…


о је икада отворио електронску пошту, тешко да га је мимоишло бар једно писмо неког од „нигеријских принчева” који су, у зависности од тренутног надахнућа, у бекству од револуције, кућном притвору, затвору или их је снашла нека слична невоља. Оно што је заједничко за све ове „принчеве” јесте да су сакрили неколико милиона нечега, и потребна је само ваша мала помоћ у парама како би се тај новац ослободио. Подразумева се да ће онај ко буде довољно меког срца и празне главе да помогне господи принчевима добити известан проценат скривеног блага. Ово је познато као „нигеријска превара”, и свакодневно олакша очигледно непотребног новца неколико десетина наивчина које похлепа толико заслепи, да себе одмах виде у неким тропским рајевима, са шареним коктелима у рукама, а све од тог процента захвалних принчева.  


По потражњи трећи напитак на свету, после воде и чаја, има дугу традицију. Пили су га Сумери, Египћани, Римљани, Германи... Многи као лек. Вековима је усавршаван како би добио препознатљив укус какав има и данас



Нешто више о томе зашто се Први светски рат називао Великим ратом... и о томе да је започео у Београду... а посебно о томе да је у Београду званично и завршен 13. новембра 1918. године... И како то да славимо 11. новембар „Дан примирја” као национални празник иако Београд никада није припадао Западном фронту...


ада данас говоримо о Првом светком рату, готово потпуно заборављамо на чињеницу да је овај рат деценијама након завршетка називан Великим ратом. Логично, ако се зна да пре њега нигде на свету није постојао тако велики војни сукоб који је обухватио толики број царевина, краљевина, нација... да се водио на толиком пространству. Пре Великог рата ратови су углавном били међудржавни, локални или регионални. Велики рат био је први свеопшти рат који је цивилизација доживела и који је са собом донео ужасна разарања, распаде старних царевина, стварање великог броја нових држава... и непојмљиво велики број људских жртава.



... „ја појета, она појета, да нијесам калуђер, ето кнегиње Црној Гори” рекао је Његош када је упознао Милицу Стојадиновић Српкињу


                    КЛАВИРСКА ПРАТЊА


НАЈКРАЋИ РАТ У ИСТОРИЈИ

Велика Британија је наводно један рат добила за мање од сат времена. Је ли то истина?