Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна

Ma šta kažeš



                    КЛАВИРСКА ПРАТЊА
На некој седељци нашег великог комедиографа Бранислава Нушића (1864–1938) неко је питао да ли је музикалан. Нушић је одговорио да не зна, али да му је једном клавир спасао главу. Присутни никако нису хтели да га пусте а да не сазнају како, па су добили одговор:
– Кад сам био мали, у месту где смо живели била је велика поплава. Вода је продрла у кућу, мој отац је седео на орману који је пловио и тако се спасао.
– А ви?
– Ја сам га пратио на клавиру.

ЦЕНА ДВЕ РЕЧИ

Славни енглески књижевник Радјард Киплинг (1865–1936) добио је Нобелову награду 1907. године. Недуго затим добио је и писмо са петнаест шилинга и листом хартије.
У писму је стајало: „Ја сам сакупљач аутограма славних људи и добитника награде. Молим Вас да ми се потпишете на хартији. У прилогу шаљем петнаест шилинга, мислим да је доста за две речи.”
Било је довољно. Киплинг је поштом вратио цедуљицу на којој су стајале две речи: „Примио–хвала” .

                              МАСТ С ПАДЕЖИ

Српски књижевник Матија Бан (1818–1903) имао је обичај да ручава по кафанама и ашчиницама. Ове друге су у Београду углавном држали досељеници из јужне Србије. Тако је једном, на питање шта данас има за ручак, добио одговор:
– Има, молим господине професоре, има чорбалук од пилећину, говеђину, свињетину...
– Аман, зашто стално употребљавате акузатив?
Ашчија му је на то одговорио:
– Извињавајте, ми то не употребљавамо. Код мене се кува сас чисту мас`.

                ГЛУМАЦ ЗА ЈЕДНОКРАТНУ УПОТРЕБУ

Приликом снимања неког каубојског филма режисер Џон Форд (1894–1973), иначе познат као прзница и баксуз, расправљао је с глумцем Ричардом Видмарком (1914–2008) о новим кадровима. Глумац је по књизи снимања требало да скочи у реку, која је због пролећног отапања снега била набујала и јако брза. Видмарк је замишљено гледао у реку, па питао:
– Све је то лепо, само ме занима како ћу да изађем из реке?
Форд је само одмахнуо руком и одговори:
– Немој за то уопште да се бринеш, твоја улога се ионако ту завршава.

    ШТА
                        ЈЕ
                        НАЈЛЕПШЕ?

Неки вајар је вечерао с француским писцем Анријем Барбијем
(1873–1935). Повела се прича око примењене уметности,
вајар се питао да ли постоји нешто лепше од грчке амфоре
или етрурске вазе. Барби, познати боем, само је кратко одговорио:
– Има, како да нема.
Литрењак вина,
на пример.



Илустровао: 
Стефан Тодоровић
број: