Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна

И то је… и то је… пиво


ТЕЧНО


По потражњи трећи напитак на свету, после воде и чаја, има дугу традицију. Пили су га Сумери, Египћани, Римљани, Германи... Многи као лек. Вековима је усавршаван како би добио препознатљив укус какав има и данас


                                                  
                                                    Како је настало

   Прича о овом пенушавом пићу почиње пре 6000 година када је један пекар из области око Еуфрата и Тигра нехотице оставио тесто предуго на сунцу. Процес варења је почео, а исход је била лепљива, течна маса с опијајућим дејством, претеча данашњег пива. Сумери су наставили да негују културу пива, те је овај народ на високом степен развоја познавао четири начина справљања пива од уврелог теста. Сумерске жене, које су се бавиле варењем пива, правиле су га од двозрне пшенице, једне од најстаријих култивисаних врста пшеница у људској историји.
   А да је и у старом Египту пиво било вољено пиће сведоче и зидне слике које приказују људе како га испијају. У овој земљи пирамида и фараона пиво су пила и деца као ужину, а према старом обичају, уколико би Египћанин девојци понудио гутљај пива, њено прихватање значило би веридбу. Пиво се спомиње и у једном од најстаријих дела светске књижевности, „Епу о Гилгамешу”: „Једи хлеб, Енкиду, то приличи животу. И пиј пиво, као што је обичај на Земљи.”
   Касније је пиво пренето у Европу, где су и германска племена (претежно жене) правила овај напитак, како то потврђују амфоре за пиво које потичу из 800. године пре нове ере. Током средњег века пиво је опстало захваљујући монасима који су у манастирима покушавали да побољшају његов квалитет. Било им је важно да направе што хранљивије и јаче пиво како би што лакше поднели оскудне дане поста. Правило је, наиме, било: „Оно што је течно, не прекида пост”. Једно предање каже да су монаси преко Алпа послали папи у Рим посебно пиво, како би га уверили да може да се узима током поста. Међутим, док је стигло пред врховног свештеника, претворило се у киселу чорбу. Папа је у тој сумњивој чорби видео, уместо уживања, покајање и дао свој благослов. Пиво је у то време проглашено „хришћанским лековитим напитком”, а посао манастирских пивара доживео је процват, што их је чинило имућним и познатим широм света.

                                     Где су никле прве пиваре

  Након што су римски легионари донели пиво у Европу 55. године пре нове ере, њега су све до почетка средњег века правиле жене. Пиво се тада сматрало храном и пићем посебно коришћеним на светковинама. Баварски манастири посебно су се истицали у високом квалитету ове славне „течне хране”, те је управо у Баварској, у граду Фрајзингу, и настала прва пивара „Вајенштефан”, која га од 1040. године и данас производи. Тек у 13. веку почела је његова комерцијална производња и у другим земљама. Да је Немачка била један од највећих произвођача пива, говори и податак да је само у Хамбургу у 16. веку постојало 600 пивара.
   Код нас је прва пивара настала у Панчеву 1722. године и важи за најстарију на Балкану. Отворио ју је Јеврејин из Пожуна, Абрахам Кепиш, али средином 19. века већински власник постаје породица Вајферт. Она је и заслужна за настајање пиварске индустрије у Београду 1872. године. Тада је Игњат Вајферт саградио прву парну пивару на данашњем „Мостару”. Да пиво, пак, има дужу традицију у Србији, и то још од владавине Немањића, сведочи и Дечанска повеља из које сазнајемо да је у то време било познато охмељавање и добијање слада из жита.
 
                               Од када постоје чаше и кригле

   Стаклене чаше постојале су још у старом Египту, Месопотамији и Сирији, а захваљујући Римљанима производња је кренула и у Европи. Они су користили стаклене чаше за вино, али није познато од када су у употреби оне за пиво. Претече кригли били су бокали од калаја, порцелана и сребра. Данашње стаклене кригле врло су омиљене, јер су направљене од дебелог стакла, те тако одржавају праву температуру овог пића. Одабрати праву чашу значи и пуно уживање у пиву, иако на то многи не обраћају пажњу. Но, у свету је уобичајено да свако пиво има своју чашу, а оне се, према врстама, потпуно разликују.
   Чаша за „Пилснер ”, рецимо, ужа је при врху како би се боље осетила арома и са сталком, како не бисмо грејали чашу држећи је по средини целом шаком. Светло пиво на Октоберфесту у Минхену служи се у великој баварској кригли, такозваној „мас” кригли. Направљена је од керамике, тешка око килограм и у њу стаје нешто више од литар пива. 



   Чаше за пшенично пиво су високе и шире при врху, па та врста пива мора споро да се сипа због великог удела угљен-диоксида. За тамна пива погодна је чаша у облику пехара, јер такав облик чува угљен-диоксид и подстиче да се пиво узима у малом броју гутљаја. Постоје и необичне чаше, попун оних у облику чизме, настале након обећања једног пруског генерала да ће, уколико војници испуне задатак, попити пиво из сопствене чизме. Задато обећање, пак, није испунио, али је наредио да се изради чаша у облику чизме, у коју може да стане и два литра пива.
   Данас постоје и светлеће пивске чаше које се окрећу. Пивара „Бадвајзер” израдила је интерактивну пивску чашу, са чиповима који омогућавају да људи постану пријатељи на „Фејсбуку” чим се куцну. А за оне који пиво највише воле да пију из флаше, добра вест је да је „Хајнекен” направио и интерактивну флашу која светли приликом куцања и испијања.

                                                Од чега се прави

   Производња пива је сложен поступак. Познато је да основу сваког пива чине житарице, па се тако у Европи највише користе јечам и пшеница, а у Америци, Азији и Африци и кукуруз, пиринач, раж, овас и шећерна трска. Коначни производ добија се мешањем слада, хмеља, квасца и воде која чини око 90 одсто састава. Слад је врло важан саставни део пива, јер одређује боју, јачину и густину. Слад може да се добије од пшенице, зоби или ражи, али се ипак најчешће користи јечам, јер ствара највише шећера, па га пиваре због тога најчешће употребљавају. Током Другог светског рата, услед недостатка јечма, најчешће је коришћена зоб.



 Основу сваког пива чине житарице које, наравно, користи и наша пивара у Београду
(некад и сад) 

   Хмељ су у прозводњи пива користили још средњовековни свештеници. Он пиву даје арому и знатно утиче на његов укус оштрим горким додатком. Пивски квасац раније се није користио у производњи, али он данас одређује врсту пива и омогућава добијање стандардизованог квалитета. Улогу квасца у производњи пива први је открио француски микробиолог и хемичар Луј Пастер 1873. године који је изумео (по њему назван) поступак пастеризације која продужава рок флашираном и конзервираном пиву. На крају, вода, односно њена тврдоћа, такође утиче на квалитет пива. Вода чешког „Плзенског” пива, примера ради, веома је мека што утиче на његов врхунски квалитет.

                                               Које врсте постоје

   Пива могу да се поделе према различитим мерилима, а данас постоји више од 30.000 различитих врста. По месту врења квасца у процесу производње, пива се најпре деле на ејл, пиво горњег врења, и лагер, пиво доњег врења. Према главној сировини за производњу сладовине пива могу да буду јечмена и пшенична, што је најчешћи случај. Упркос Закону о чистоћи пива из 1516. године, који је донео баварски војвода Вилхелм VI, да оно мора да садржи искључиво слад поменутих житарица, у многим земљама то није случај, па се у Европи може наћи и такозвано ражано пиво које има пикантни укус, или афричко пиво засновано на просеном сладу. Према боји, постоје светла, црвена, тамна и црна, а према уделу алкохола алкохолна (у просеку од 0,5 до 10 одсто алкохола) и безалкохолна пива (до 0,5 одсто). Светски рекорд најјачег пива држи шкотско пиво „ Brewmeister Snake Venom” са 68 одсто алкохола.
   У последње време пиваре се све више утркују не би ли тржишту понудиле што примамљивија пива и тако пружиле нови изазов страственим пивопијама. Тако је данас врло омиљен радлер, пиво с лимуном. Настанак ове укусне и питке смеше везује се за минхенског крчмара Франца Куглера, који је држао крчму недалеко од капија свог града. У јуну 1922. године кроз град је најезда пролазила бициклиста, те је Куглер морао да напоји 13.000 жедних грла. Како му не би нестале све резерве пива, вични крчмар нашао је решење, да пиво помеша с лимунадом, што се на крају испоставило као неописиво освежавајуће, те се од тог тренутка ова смеша великом брзином раширила.
   Постоје и многа чудна пива попут „ Turnip the Beets” из Денвера које се састоји од репе и цвекле, „ Mama Mia! Pizza” у чијој се припреми користи читава пица „маргарита”, укључујући парадајз, босиљак и бели лук, као и јединствени изум ''Rocky Mountain Oyster Stout'' који се прави од седам различитих врста слада, хмеља високог квалитета и бикових тестиса.

                                   Да ли има лековита својства

   Да пиво није служило само за уживање краљева на дворовима и као дар боговима, како је то био случај у Египту, говоре и рецепти које су египатски лекари прописивали пацијентима. Египћанке на високим положајима користиле су га како би освежиле кожу, али и смањиле опасност од разних кожних обољења. Познато је и да се Клеопатра није купала само у магарећем млеку, већ и у купки од пива. У старој Грчкој Хипократ је користио пиво за прочишћење мокраћних канала. Чак је и једно савремено истраживање показало да људи који не пију пиво двоструко више пате од камена у бубрезима него пивопије. Пиво садржи витамин Бе, магнезијум, селен, калијум, калцијум, као и гвожђе. Богато је и угљеним хидратима, а у њему се налазе и неки антиоксиданси који утичу и на циркулацију и количину шећера у крви.

   Ни гласовити француски сликар Едуар Мане (1832–1883) није могао да одоли призору из једног
                                                                               француског кафеа

   Према новијим истраживањима америчког научног часописа за храну и пољопривреду, у великом броју пива налази се и силицијум, те тако његово уношење у умереним количинама (једна „зидарска флаша” односно пола литра дневно) помаже и у јачању костију. Тако је нобеловац Томас Ман свакодневно узимао своју дозу пива пред спавање. Како су немачки и амерички истраживачи открили, пиво помаже и у лечењу рака. Наиме, хмељ садржи супстанцу ксантохумол која има хиљаду пута јаче дејство него зелени чај и соја. У Америци су пиваре већ добиле дозволу да на тржиште избаце такозвано „пиво против рака”. Једно португалско истраживаењ открива да шницла маринирана у пиву смањује канцерогене материје и до 70 одсто када се пржи у уљу.

                                                     Да ли гоји

  Учинак пива за здравље је несумњив. Упркос томе многи га избегавају, јер верују да је оно заслужно за наш повећи трбух који називамо „пивски стомак”. Да ли је то само мит или не, занимало је и шпанске стручњаке који су желели да открију зашто пивопије у Шпанији не добијају такозвани пивски стомак, за разлику од својих рођака по флаши – кригли у Енглеској. Њихово истраживање показало је да пуко испијање пива не наноси масне наслаге у пределу стомака, већ је за то заслужан повишен апетит и нередовно кретање које иде уз то. Док Шпанци уживају у малим количинама пива уз тапас (лака предјела), сирову храну или рибу, у Енглеској се неретко уз веће количине пива узима кромпир или кобасица.
   Тим из Велике Британије дошао је до сличног закључка и тврди да је погрешно пиво сврставати у висококалорична пића. Према њиховим тврдњама, 100 милилитра воћног сока садржи више калорија од исто толико пива. Стручњаке Лондонског универзитета занимало је и како пиво делује на полове. Они су испитали 891 мушкарца и 1098 жена старости између 25 и 64 година који су у просеку недељно пили 3,1 (мушкарци) односно 0,3 (жене) литра пива. Истраживање је показало да код мушкараца пиво нема никакве везе с телесном масом. Код жена су резултати били прилично неочекивани. Показало се да су жене које умерено пију пиво чак виткије од својих оних које то не чине.

                                               Како настаје пена

   Већина пивопија воли када се њихово омиљено пиће пени. Пена је пуна ситних мехурића, па не само да изгледа лепо, већ даје мирис и горчину и знак је доброг квалитета. Тако се приликом производње мора водити рачуна да ли се користи добар хмељ у довољним количинама, колико се дуго кувају састојци, колика је количина беланчевина у сладу, јер без њега нема ни те величанствене беле круне на врху чаше.
   Многи, пак, не воле пену, па приликом сипања воде рачуна да је точе дуж ивице чаше. Пиво без пене у Белгији, рецимо, не долази у обзир. Они пиво точе тако да се створи бар три прста пене која заправо и настаје приликом сипања, односно ослобађањем мехурића угљен-диоксида.



   Стручњаци су испитивали зашто је пена код ирског пива „ Guinness” гушћа и чвршћа него код осталих. Тајна је у томе што се пена овог пива састоји од азота, а не од угљен-диоксида, што додатно утиче на његов квалитет. Минхенски физичар Арнд Лајке је, опчињен пивском пеном, спровео низ огледа како би испитао колико се дуго пена одржава код пшеничног пива. Дошао је до исхода да је потребно тачно 276 секунди док потпуно не нестане. За свој пионирски подвиг одликован је такозваном „Иг Нобеловом наградом”, која се додељује за она истраживања која „не могу да се понове или, боље речено, не би требало да се понове”.

                                         Ко су највеће пивопије

   Како је Наполеон рекао, „кад победиш, заслужујеш пиво, кад изгубиш, потребно ти је”. Несумњиво је да је пиво омиљени сапутник многих народа и да га сви радо пију без обзира имају ли повода или не. Међутим, приликом утврђивања у којој земљи се највише попије, постоје различита истраживања заснована на различитим мерилима. Чеси важе за највеће пивопије са 160 литара по глави становника. За њима следе Аустријанци са 108, док Немци заузимају треће место са 100 литара. Ми заузимамо златни средину са испијених 65 литара годишње. Међутим, ако се узме у обзир укупна количина попијеног пива, онда врх листе без премца заузимају Кинези са 45 милијарди литара годишње, што чини 27 одсто укупне потрошње у целом свету. То је донекле и разумљиво с обзиром на то да су најмногољуднији народ на свету. У стопу их прате Американци, а онда и Бразилци и Руси.

                                     Ко су највећи произвођачи

  Кинези чине сам врх листе и када је у питању производња пива. Према подацима предузећа „ Hopsteiner”, Кина производи око 370 милиона хектолитара, а за њом следе САД (233), Русија (110) и Немачка (106). Србија заузима 18. место са 18 произвођача овог алкохолног пића. Када је реч о пиварама, прво место заузима белгијско-бразилска пивара „ Anheuser Busch” (са 17 брендова попут „Budweiser”, „Corona”, „Beck's”) са 18 одсто укупне светске производње. Но, ако се узме број пивара и врсте пива произведене у једној земљи, Немачка је без конкуренције са 1300 пивара и 5000 различитих врста.



Аутор: 
Александар Живковић
број: