Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Архива




Француски песник, „генијални деран из Шарлвила”, блеснуо је на књижевном небу и изненада одлучио да батали писање стихова



вега три године пре чувеног судског процеса покренутог против Шарла Бодлера због његове збирке поезије „Цвеће зла” и Гистава Флобера с романом „Госпођа Бовари” (оба дела оцењена су као „увредљива”… „претње јавном моралу”, а данас су својина класичне књижевности), у градићу Шарлвилу, на североистоку Француске, свет је угледао јунак наше приче.

Масни комади јагњетине били су најомиљеније јело, а добар хлеб подразумевао је брашно од неколико врста житарица. Српски владари су, рецимо, Дубровчане плаћали сиром уместо новцем



рцата трпеза на којој се истичу бутови дивљих свиња и јелена само је „холивудски” приказ средњовековних гозби. Становници Србије тог времена на свечаностима су углавном јели печену јагњетину и прасетину уз пуно хлеба, сира, вина и пива (оловине, како се тада називало). Прилог су чиниле роткве, лук и друго зелено поврће. А слаткиши су, веровали или не, уз суво и свеже воће, били колачи од марципана или сира, а дражесне даме највише су волеле карамел-кремове.
Међу Власима и Румунима у источној Србији део становништва и даље верује у вилинска бића међу којима се истиче Шумска мајка 

есте ли сигурни да смете да сазнате истину о мени? Видела сам много бедних људи окупаних леденим знојем који губе дах, а срце им прескаче као лудо када им се прикажем. Док им је страх гутао душу и узимао разум, руке су им панично тражиле светло, лампу, било шта. Срела сам и пркосне мајке које бајалицама насрћу на мене кад им нападнем децу. Чврсте мушкарце који су прихватали моју страст. Ја сам иста као ви! Умем да будем бескрајно добра и неизмерно зла. Ја сам Шумска мајка…



ре извесног времена редакцију нашег листа посетио је илустратор Славко Крунић, иначе познати сликар. Премда му нико од уредника или новинара „Политикиног Забавника” претходно није послао чланак који је требало да илуструје, он је, без дужег задржавања, оставио једну слику и отишао, напоменувши да је реч о илустрацији приче за „Забавник”. Слика није била једино што је том приликом донео. Као неку врсту објашњења, а уместо чланка за који би слика била илустрација, Крунић је на уреднички сто ставио коверат. У њему су била сложена писма. Већ после читања првих неколико редова било је сасвим јасно да се слика без сумње односи на садржај писама.
Без страха да ћемо повредити крхке границе нечије приватности (писма заправо нису потписана на уобичајени начин, а одговори уметника Крунића су штури), доносимо у целости ову преписку. Уместо устаљених рубрика о научним достигнућима, животињском и биљном свету и томе слично.


Можда најнеобичнија ваздушна борба Другог светског рата одиграла се над нашим крајевима, амерички авиони против совјетских

угачка колона возила и борбене технике Шестог гардијског стрељачког корпуса Црвене армије 7. новембра 1944. године кренула је од Ниша према Београду. Циљ моторизоване колоне било је јужно крило фронта у Мађарској. Како то обично бива, колона се вукла, закрчила пут, а онда је око десет сати ујутру настао пакао.
   Из правца југоистока, преко Јастрепца, појавиле су се формације авиона. У питању су били амерички ловци „локид П38 лајтнинг”, три групе од по дванаест авиона. Совјетски војници обрадовали су се савезницима, чак су им махали и поздрављали их, али је вођа америчке формације кренуо у обрушавање.


           
ЧУДОВИШТЕ ИСПОД КРЕВЕТА



ВРЕМЕ КАО ДЕПИЛАЦИЈА

Зашто на лицу Мона Лизине, чувеном делу још чувенијег Леонарда да Винчија, нема обрва?

СВЕТЛАНА, Смедерево