3320 25. 9. 2015.
Писали сте
ВРЕМЕ КАО ДЕПИЛАЦИЈАЗашто на лицу Мона Лизине, чувеном делу још чувенијег Леонарда да Винчија, нема обрва?
СВЕТЛАНА, Смедерево
Врхунац женске моде у ренесансној Фиренци било је бријање обрва и чупање трепавица али нове технологије утврдиле су нешто друго. Леонардо је, док је боја још била влажна, исликао веђе, али кад је слика очишћена (верује се да су рестауратори први пут на њој радили у 17. веку), оне су нестале. На недавним снимцима Мона Лизиног лица од 240 мегапиксела виде се трагови леве обрве. Да би се очистиле потамнеле уљане боје на препарираној дасци, како тврде поједини историчари уметности, рестауратори су употребили погрешну течност и обрве су се заувек изгубиле. Има и оних који верују да је велики мајстор користио боје различитог квалитета због чега су обрве лако нестале већ с првом рестаурацијом. Наравно, постоји велики број поштовалаца ренесансног генија који су убеђени да је Леонардо да Винчи (1452–1519) намерно изоставио обрве и трепавице како би на тај начин још више нагласио Мона Лизин продоран поглед ‡ардо је, док је боја још била 6.Каролине, нови је рекордер у љутини.
ФИЛОЗОФ СА СТАВОМЗашто је Сартр одбио Нобелову награду за књижевност?
ИВАНА, Кикинда
Француски романописац и филозоф Жан-Пол Сартр (1905–1980) чији су позоришни комади „Иза затворених врата”, „Прљаве руке” и „Ђаво и Господ Бог” доживели светску славу, добио је 1964. године Нобелову награду за књижевност. У образложењу жирија наведено је да је то због „дела које је, богато идејама, испуњено духом слободе и потрагом за истином, снажно утицало на наше доба”. Сартр је награду одбио с образложењем да је увек одбијао службена одликовања и да не жели да се придружи било каквим установама.
КАРИКАТУРИСТА КАО ИКОНОПИСАЦ
Нашао сам податак да је карикатуриста Пјер Крижанић у младости био иконописац. Да ли је било тако?
МИЛАН, Шабац
У фрушкогорском манастиру Гргетег пронађена је 1962. године икона „Тајна вечера” на чијој је полеђини као аутор потписан Пјер Крижанић. Дело је откривено после његове смрти, те се поуздано не зна када је и како настала ова икона. Поред потписа је читљив само део датума (190... година). Крижанић је иначе рођен у Глини, а похађао је Ликовну академију у Загребу. Под оптужбом да је припадао извесној атентаторској групи, протеран је из тог града па је морао да напусти школу. Пошто је ишао на специјализације у Беч и Будимпешту, претпоставља се да је тада боравио у манастиру Гргетег и осликао мали иконостас за звонарско-хорску капелу. Пјер Крижанић (1890–1962) био је истакнути југословенски карикатуриста, писац и есејиста. Од 1923. био је карикатуриста листа „Политика”. У његову част постхумно је установљена награда за најбољу карикатуру „Пјер”.
ЈЕЗИЧКИ ДОШЉАЦИ
Одакле потичу изрази немам ни кинте и хасати?
АНАМАРИЈА, Панчево
Израз немам ни кинте у Србију су донели Албанци печалбари који су се још пре Првог светског рата специјализовали за тестерисање и цепање дрва по кућама. Били су познати као људи од поверења којима се могла оставити цела кућа док би завршавали погођени посао. Кинта је стоти део лека, албанске новчане јединице, тако да је тај израз одговарао нашем: немам ни пребијене паре (за оне млађе који нису имали прилике да их виде, једна пара била је стоти део динара).Израз хасати стигао је из ромског језика, односно из старог поздрава: Хас манро (јеси ли јео хлеба). Данас се као колоквијални израз употребљава међу младима (ајде да хасамо, јеси хасао...)
ПРВО НАШЕ ЛОПТАЊЕКо је донео прву фудбалску лопту у Србију?
МИШКО, Лајковац
Хуго Були, син трговца јеврејског порекла Едија Булија, донео је у пролеће 1896. године прву фудбалску лопту у Београд. Током студија у Берлину заволео је фудбал и наступао за клуб „Германија”. По завршетку студија вратио се у Србију са жељом да омладину заинтересује за ову у свету све омиљенију игру 19. века. Були се учланио у гимнастичко друштво „Соко”, а већ 12. маја 1896. године оснива лоптачку секцију. Само пет дана касније организована је и прва „утакмица” у нашем граду. На простору код куле Небојше, подно Калемегдана, два тима лоптачке секције гимнастичког друштва „Соко” одмерили су снаге. О том догађају известиле су и „Вечерње новости” у броју од 23. маја те године. Уједно, био је то и први напис о фудбалу у нашем главном граду.
РУЧНО ВРЕМЕЗанима ме када су почели да се носе ручни сатови?
БОРА, Ћићевац
Ручни сатови почели су да се производе у Европи као накит крајем 18. века. То су, у ствари, били сатови уграђени у наруквице. Најранији сачувани припадао је француској царици и Наполеоновој супрузи Жозефини, а направио га је париски јувелир Нито 1806. године. Први мушки ручни сат направљен је за војне потребе, 1880. године, а наручио га је немачки Адмиралитет од сајџије Жерара Перогоа за морнаре током пловидбе. Пре Првог светског рата сматрало се да ручни
сатови нису детаљ мушке одеће.
ПОСТОЈАНИ СТАРИ МОСТЗанима ме када је изграђен стари железнички мост на Сави код Београда?
КОСТА, Барич
Истог дана, 3. августа 1884. године, завршени су железнички мост на Сави и београдска железничка станица коју је пројектовао инжењер Драгутин Драгиша Милутиновић (1840–1900) син песника Симе Милутиновића Сарајлије (1791–1847). Иначе, градња моста на Сави почела је 1. јануара 1882. године, а први воз преко њега прешао је 20. августа 1884. године. Остало је записано да се тог дана на београдској железничкој станици окупила маса света али и бројни великодостојници. На десет минута пре поласка воза стигли су краљ Милан и краљица Наталија са престолонаследником Александром. У 14.30 сати дворски воз кренуо је из Београда према Бечу, уз свирку дворског оркестра... 
Овај мост, изграђен на шест камених стубова, тежак 7.200 тона и дугачак 462 метра, трајао је до почетка Првог светског рата. Капетан Михаило Илић са групом понтонираца срушио је мост 29. јула 1914. године и тако прекинуо једину везу Београда с левом обалом Саве, на којој су већ биле аустроугарске трупе. Стари железнички мост обновљен је 1919. и поново срушен 1941. године. Данашњи стари железнички мост, дугачак 350 а висок 13 метара, подигнут је по завршетку Другог светског рата и све до изградње Новог железничког моста, 1979. године, био је једини београдски железнички мост преко Саве. Преко њега и даље саобраћају возови између Срема и Главне београдске железничке станице.
