Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна :: Архива

Архива




150 година необичне богомоље
ЦРКВА ЗА

 
Храм у Мајданпеку дело је најпознатијег српског сликара портретисте у 19. веку. Надахнут градитељким стилом који је владао у средњој и западној Европи тог времена привукао је све стране рударе који су дошли да раде у Источној Србији



а ли је црква у Мајданпеку православна или јединствен пример екуменске православно–католичко–протестанске богомоље питање је које се често потеже када се говори о Мајданпеку. Црква Светих апостола Петра и Павла има спољашност налик старим зградама које се могу видети у Швајцарској, Аустрији или Немачкој. Када се томе дода податак да није направљена са олтаром окренутим према истоку јасно је зашто су путописци и старији научници бележили да је српски кнез Александар Карађорђевић нашао начин да задовољи верске потребе православног домаћег становништва и страних радника – католика и протестаната.


Бржи од смрти
БЕКСТВО


Пут од Бањице ка Јајинцима био је пут у једном смеру. Ипак, неколико логораша успело је да побегне натраг у живот
 

 
елешка дежурног у Специјалној полицији, од 9. децембра 1942. године открива да су претходног дана вршена стрељања у Јајинцима, али да су нека лица успела да побегну. Наводе се имена одважних, и то доктор Радомир Милутиновић, санитетски капетан, Стеван Стевановић, активни капетан и учитељ Лазар Спалевић. Даље се наводи да су за бекство криви Немци, чијем војнику су сужњи отели пушку пре него што су побегли у правцу Авале. Како је дошло до тога?


За читање и уживање
ЈЕСЕН У МОЈОЈ


есен је жртва своје лепоте. Годишње доба, које ни криво, ни дужно, дежура у писменим задацима из матерњег језика. Своју способност поређења, описивања и поетског дочаравања, све у комбинацији са зарезима, тачкама, али и ускличницима, на њој вежбају већ генерације ђака, улажући тако у будућу писменост. Свака школска година почињала је немаштовитим насловом првог писменог задатка „Јесен у мојој улици”. И док учитељица са досадом хипнотише прозор, лупкајући као јапанска казна обрнутом оловком по катедри, ђачка братија шмрче, кашље, уздише и из себе, шкрипећи пенкалима, цеди последње количине придева. За то време несрећна Јесен црвени од стида и меканим маглицама брише слинави, кишни нос.


Рецепт за срећну породицу
КОБНА



Кад су пре две године Уједињене нације објавиле први међународни извештај о срећи у свету, испоставило се да су људи Костарике и Мексика срећнији од Американаца и становника Велике Британије, да је Бразил био изнад Немачке, Гватемала и Боливија пре Пољске и Хрватске, и тако даље. Србија је на тој лесвици била на 106. месту


Турци у нашем језику
3000 РЕЧИ ИЗ


Кревети са душецима, јастуцима, чаршавима, јорганима и ћебади! Колио у овој реченици има турских речи? СВЕ!

апош капија (варошка врата) део је старог Београда близу Калемегдана (трг са тврђавом), тачно изнад Савамале (четврт Сава). То је одувек било средиште града заједно са четвртима Јалија (обала), Зерек (видик), Лиман (пристаниште), Дорћол (раскрсница) у којима су се у турско време налазиле прве кафане и механе, безистани, Чукур чесма и себиљи, конаци, каравансараји и ханови, џамије и турбета. Одатле до Теразија (вага – висок резервоар као кула одакле се разводила вода), па преко Ташмајдана (каменолом) све до Ђерма (полуга за извлачење воде из бунара) и Булбулдера (славујев поток) волим да шетам, купим неку ситницу у чаршији код Фишеклије (набојњача), а сладолед да поједем код Пехливана (рвач). Викендом идем у Топчидер (артиљеријски поток) или на Авалу (надтврђава; утврђење са погледом на околину), одакле се спустим у насеље Карагача (брест) или у кафану Мајдан (гостионица „Рудник”).


Hogar



Jeste li čuli već da...





Ma šta kažeš


                  СРЕДЊОВЕКОВНИ ПИКАСО




Pisali ste


ЗВИЖДУК ЗА ПОМОЋ

Да ли је истина да у јату делфина једна женка има улогу бабице?

СВЕТЛАНА, Ниш