Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна

Ma šta kažeš



                  СРЕДЊОВЕКОВНИ ПИКАСО



Чувани шпански сликар Пабло Пикасо (1881–1973) био је познат и као велики библиофил и сакупљач ретких рукописа. Како је, за разлику од многих других, за живота био цењен и скуп сликар, што се итекако одразило на његов материјални положај, није жалио новац за неку књигу која би му запала за око. Самим тим, био је одлична муштерија за све трговце ретким књигама.
Једном му је један од познатијих француских антиквара донео јако ретку средњовековну инкунабулу. Иначе, то је назив за књиге штампане до 1501. године. Да ли га то није занимало, да ли је антиквар, као што је обичај, претерао с ценом, тек, цењкање никако није ишло. На крају, изнервирани Пикасо дохватио је понуђену књигу, узео оловку, и на предлисту извео неколико кубистичких цртежа. Вратио је рукопис уз опаску:
„Ето, видите, ова књига је сада прескупа чак и за мене”.

                 КОНЦЕПТУАЛНО ЧИШЋЕЊЕ



Колико је некада тешко разумети модерну уметност одлично показује овогодишњи инцидент из једне италијанске галерије. У фебруару је отворена изложба њујоршког модернисте Пола Бренке. Све је одлично почело, критике су биле одличне, публика је долазила, све док једног јутра кустоси нису приметили да једна скулптура – инсталација недостаје. После опсежне истраге, у коју је била укључена и полиција, открило се да је инсталацију изнела чистачица. Једини проблем је био што она није изнела дело да би га продала, држала у кући, у случају да је велики љубитељ концептуалне уметности, него га је једноставно бацила у ђубре. А зашто? Зато што се састојала од изгужваних папирића, отпадака хране и разног другог ђубрета, тек онако разбацаног по просторији. Чистачица је мало озбиљније схватила свој посао, и целу инсталацију изнела до првог контејнера. Занимљиво је да су је сви правдали, почев од уметника, који је делом желео да скрене пажњу на велико загађење у градовима.
Иначе, ово није први пут да се такве ствари дешавају. Пре петнаестак година, чувар музеја је ненамерно учествовао у перформансу уметнице Трејси Емин „Мој кревет”, тако што је затегао постељину на намерно разбуцаном кревету, пуном отпадака. Инсталација једног од најскупљих уметника данашњице Демијена Херста такође је завршила у контејнеру, 2001. године.

                         ЛЕБДЕЋИ МОТОР



Борису Фарихову из Нижњег Новгорода у Русији у врло кратком року украдена су два мотоцикла. Први је обезбедио са три катанца, који нису били нека препрека за лопове, пошто су их престругали. Други је украден исте вечери када га је довезао, док је још смишљао како да га обезбеди. Није чак ни стигао да купи овећи ланац и још веће катанце. Када му је супруга сажаљиво рекла како је једини начин да не остане без мотора да га увезе у стан, Фарихову се упалила лампица. Не зна се да ли је узвикнуо „Еурека!”, али се зна да је трком отишао у продавницу електро- опреме. Тамо је купио електромотор, у гвожђари неколико метара челичне сајле, и целу скаламерију поставио на зид терасе. Када му мотоцикл није потребан, он га једноставно веже сајлом, укључи електромотор, и подиже га на терасу на четвртом спрату. Онда га другом сајлом привеже за ограду, са спољне стране терасе, а ту може да га однесе једино Спајдермен, ако му случајно падне на памет да сврати до Русије. А не зна се за Спајдермена који краде мопеде да би их растурао и продао као делове.

                    КАД ПУМПАЏИЈА БИЈЕ



Двојица младића су данима осматрали бензинску пумпу у Хјустону. Учинила им се погодна за препад, с обзиром на то да је била на ободу града, али са добрим прометом; у околини није било никога и ничега, а пут је пружао могућности за бекство. Ова двојица пљачкаша, убрзо ће се видети, у покушају, приметили су да курир сваки дан долази по пазар у исто време. Коначно, одважили су се да крену, али су у рачуници заборавили на продавца. Сачекали су крај радног времена и искочили из аутомобила баш кад је курир с пазаром кренуо ка возилу. Отели су му џакове и, док су вероватно у себи већ смишљали како ће да потроше опљачкани новац, на њих се обрушило нешто попут брзог воза. Био је то продавац Мајура Дисањек, за кога се испоставило да је полупрофесионални ултимејт фајт борац. Када је видео да је курир у невољи, истрчао је из радње и у трку нокаутирао једног пљачкаша. Оног ближег. Када је други видео шта се дешава, побацао је џакове и дао се у бег. Није далеко стигао. Док је полиција дошла, обојица пљачкаша била су добрано пребијена, толико да су се сами одвукли ка полицијским колима – нек воде и у апс, само да се спасу батина. Пумпаџија борац касније је објашњавао да их је он само мало изударао. Када се прича разгласила, каријера овог борца кренула је узлазном путањом, па је ускоро могао да да отказ на пумпи, и потпуно се посвети борбама.

                РОДЕН ПРОТИВ МИКЕЛАНЂЕЛА



Огист Роден (1840–917), славни француски вајар, био је познат и као човек врло свестан своје даровитости. Тако је пратио по музеју у Фиренци једну познаницу. Када су стигли до огромне статуе, Роден је рекао:
„Госпођо, погледајте, ово је дело Микеланђела!”
На питање познанице како то може да зна, с обзиром да нити има потписа испод статуе, нити је статуа потписана, Роден је одговорио да су такво дело могла да направе само двојица вајара, Микеланђело и он. А он се уопште не сећа да је тако нешто радио.

               ТОРНАДО РЕШАВА СЛУЧАЈЕВЕ



Торнадо који је протутњао кроз мали граду Кингспорт у Тенесију готово потпуно је растурио кућицу Џерода Кристијана. Кад је узбуна прошла, суседи су почели да сређују дворишта и отклањају штету. Како је Кристијан био у затвору због неких крађа и оружаних напада, добре комшије реше да рашчисте и његов крш. Не толико због њега, колико да им не квари поглед. Чим су ушли у оно што је остало од Кристијановог дворишта, имали су шта и да виде. Све ствари које су им годинама нестајале из дворишта и шупа, налазиле су се у тој кући, а торнадо их је разнео по целом дворишту. Било је ту неколико компресора, мешалица за бетон, цела баштенска гарнитура за седење, укратко, ствари којима је могла да се опреми омања радња. И све од тога сумњивог порекла. Комшије су позвале полицију, која је спровела препознавање ствари. Све до једне су препознате, као нешто са чим су се опростили годинама раније, а и полиција је одавно престала да се бави тим случајевима.
Џерод Кристијан је један од ретких људи на овом свету који је седећи у затвору успео да добије још једну кривичну пријаву за дело почињено напољу.


Илустровао: 
Стефан Тодоровић
број: