Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Архива





Другу бургоњску династију Валоа-Бургоњ основао је Филип Храбри, син француског краља Жана II Доброг који је постао војвода од Бургоње након нестанка прве бургоњске династије…

Призор из Стогодишњег рата

унце је одавно прошло зенит када су на обале речице Јоне, свака са своје стране, избиле две супарничке војске. Не показујући намере да пређу реку, снаге француског престолонаследника Шарла од Валоа улогориле су се око сеоцета Монтеро. С друге обале посматрали су их војници које је предводио Жан, војвода од Бургоње (или Бургундије) познат по надимку „Неустрашиви”. Унапред договорени сусрет тог 11. септембра 1419. године није имао за циљ одмеравање снага него покушај помирења две зараћене странке француских великаша.

Професор италијанског из Новог Сада, иначе Наполитанац, одлучио је да овдашњим читаоцима представи свој књижевни оглед – седам приповедака које је написао на српском, а онда их још једном написао на матерњем, италијанском језику, једном од два језика свога завичаја...               


својој славној причи насталој средином тридесетих година прошлог века – „Дијалог о два главна система света” италијански писац Томазо Ландолфи (1908–1979) говори о песнику који је желео да научи персијски језик. Његова чежња за персијским имала је уметнички порив. Сматрао је да је много боље писати на језику који писац не познаје до савршенства, него на оном који му је природно близак, такорећи – урођен. Јер, онај ко не познаје баш све речи, односно њихова значења, у намери да опише ствари и осећања, користиће се – сликама. А то је неописива предност! Персијски је стога требало да му послужи како би нашао прави израз, а не праве речи...



Ово је прича о Јекатерини Иларионовој Михајловој која је за војевање у првим борбеним редовима добила Орден хероја Совјетског Савеза који се, иначе, давао за „мушкост и хероизам”. Борила се и за ослобођење Југославије. Њени саборци после су за њом трагали пуних двадесет година


возу који је пун путника ишао ка тврђави Брест, у последњем вагону, налазила се петнаестогодишња девојчица Јекатерина Михајлова. Кренула је код брата пилота у посету. Била је јунска ноћ 1941. године кад је одјекнула експлозија. Воз је склизнуо с колосека, на шинама је остао само средњи и последњи вагон у коме је била девојчица. На све стране разбацана тела путника и крв. Јекатерина се сурово суочила с почетком рата – био је то немачки напад на Совјетски Савез. Воз је погођен авионском бомбом, а преживели су два дана пешачили до Смоленска.



У кафани испред које је Мика Алас делио рибу сиромашнима планиран је Сарајевски атентат после кога је уследио Велики рат

Златна моруна данас и (доле десно) пре много година

ако је, сложићете се, реченица „кад би ови зидови могли да говоре” одавно истрошена од силне употребе, у причи о „Златној моруни” сасвим је прикладна.
    „Златна моруна” је некадашња, али и садашња београдска кафана. Налази(ла) се у Улици краљице Наталије 2, на углу с Каменичком, на Зеленом венцу. У њој су Гаврило Принцип и други из Младе Босне смислили план атентата на Фрању Фердинанда, аустроугарског престолонаследника. Јесте, то је онај чувени Сарајевски атентат извршен 28. јуна 1914. године, после кога је почео Први светски рат. Да ли је сад очигледно зашто би било добро да зидови некадашње „Златне моруне” могу да говоре?




... најчешћи вид властелинског одевања у Србији у средњем веку била је дугачка тесно скројена хаљина типа кавадион, са кратким или дугачким рукавима, која се копчала напред и имала пришивене златоткане траке на оковратнику


                 ПОЗАЈМИ МИ КИШОБРАН




АЛИГАТОРОВА КРУШКА ЗА САЛАТУ

Драги „Забавниче”, имам једно питање на које верујем да можеш да одговориш. Да ли је авокадо воће или поврће?

Унапред хвала.