3320 25. 9. 2015.
Италијанска рука, српска слова
ЈЕЗИК, КАКО ТО
Професор италијанског из Новог Сада, иначе Наполитанац, одлучио је да овдашњим читаоцима представи свој књижевни оглед – седам приповедака које је написао на српском, а онда их још једном написао на матерњем, италијанском језику, једном од два језика свога завичаја... 
својој славној причи насталој средином тридесетих година прошлог века – „Дијалог о два главна система света” италијански писац Томазо Ландолфи (1908–1979) говори о песнику који је желео да научи персијски језик. Његова чежња за персијским имала је уметнички порив. Сматрао је да је много боље писати на језику који писац не познаје до савршенства, него на оном који му је природно близак, такорећи – урођен. Јер, онај ко не познаје баш све речи, односно њихова значења, у намери да опише ствари и осећања, користиће се – сликама. А то је неописива предност! Персијски је стога требало да му послужи како би нашао прави израз, а не праве речи... Међутим, схватио је да је у невољи када је открио да га је тајанствени учитељ научио језику који је сам измислио. Који нико други не зна, осим њих двојице! И шта да ради с песмама које је на том лажном персијском језику написао? Тако је закључио да књижевно уметничко дело може да буде и лишено општег значења. Да може да буде плод својеврсних музичких наговештаја и да сходно томе наговести стотинама хиљада читалаца, стотине хиљада различитих ствари...
Да ли се у сличним приликама нашао Наполитанац Марио Лигуори када је у Напуљу неочекивано срео представнике Универзитета у Новом Саду? Јер, они су му понудили да обавезно дође у Нови Сад и предаје италијански језик, највероватније, препознавши у њему посебну обдареност да се туђим језиком служи као да је његов.
Напуљ на Црном мору!
Марио Лигуори рођен је 1976. године у месту Сарано, тридесетак километара од Напуља. Скоро деценију предаје италијански језик на Филозофском факултету и на Академији уметности у Новом Саду. Осим тога, публициста је и приповедач. Сарађује с бројним италијанским и српским дневницима и магазинима. Пре четири године „Службени гласник” објавио је његов путопис „Снатрење”. Међутим, велику пажњу читалаца и књижевне јавности стекао је књигом прича-огледа „Седам јесењих прича” у издању новосадске „Академске књиге”. Реч оглед употребљена је да би описала двоструки поглед, двоструку језичку матрицу за исту књижевну тему. Наиме, Лигуори је написао седам прича на српском језику, језику којим изванредно влада. Премда то није његов природни, матерњи језик. Затим је те исте приче, али не као превод, већ као још једно приповедање, забележио и на италијанском.
Уосталом, сваки Наполитанац рађа се са бар два језика и две могућности за изражавање, мишљење, можда чак и сневање. Један је наполитански, а други, званични – италијански. Језик који се учи у школи. Можда је управо све тако почело? Лигуори не види ништа посебно у томе што је један велики језик заменио другим, мањим. Чини се да би најрадије, баш као јунак једне његове (јесење) приче, одмахнуо руком и рекао: „Па шта!” (So What) како гласи наслов композиције Мајлса Дејвиса – својеврсни увод у природно стање маште.
Насловна страна књиге „Седам јесењих прича”
Или је разлог општепознат: то је чувени италијански слух што се после извесног времена претвара у страст за певањем. Без обзира на то да ли задати текст чине ноте или речи. А Наполитанци певају најбоље када су удаљени од завичаја! Уосталом, о томе нас учи једна од најславнијих наполитанских песама, „О соле мио”. Ову својеврсну химну сунцу многи сматрају музичком сликом Медитерана, сунчане Италије, а пре свега Напуља. Па ипак, песма „О соле мио” није уопште написана у Италији, а још мање у Напуљу, већ у Украјини! Не на Тиренском, већ на Црном мору.
Едуардо ди Капуа (1865–1917), млади композитор из Напуља, почео је с успехом да похађа тамошњи конзерваторијум. Студије ипак није окончао. Следио је оца виолинисту који је свирао у различитим оркестрима у иностранству. Између осталог и у Украјини. Током дугих путовања и боравка у иностранству Едуардо је научио две ствари: да се коцка и да пише музику. Легенда каже да је после једне бурне ноћи проведене за коцкарским столом, угледавши како свиће дан на Црном мору, а мислећи на свој Напуљ, у Одеси написао једну мелодију. Пре одласка из земље стихове за песму, написане на напуљском дијалекту, поклонио му је његов пријатељ Ђовани Капуро, флаутиста, песник и новинар. Остало је – како се обично каже – историја.
Магичне речи
Скок до српског језика водио је преко шведског, будући да је Лигуори извесно време провео у Шведској. Дошавши у Нови Сад, Марио је, каже, покушавао да ухвати ритам српског, уверен да је српски за Италијана одличан језик. Односно, једноставан! Сва срећа! Оглед који је сада пред читаоцима представља и могућност да и они који не знају италијански окрену књигу наопако и покушају да сами изговоре седам јесењих повести на језику који њима није природан. На италијанском. Можда ће им музика речи додати одређени смисао? Музика речи можда не мења значење, али прилично доприноси различитости утиска. То није мало!
Фотографије на корицама и унутар књиге (Сузан Тиетема и Марио Лигуори) представљају још један слој који прекрива поменутих неколико (два, односно три језика, рачунајући и наполитански , као и музички). А ту је нешто, оно што остаје у области чаролије. То су, према писцу, такозване магичне речи. Оне постоје у сваком језику, па и оним на којима Лигуори пише док приповеда о животу, смрти и усамљености, детињству, настојећи да кроз тај подухват задржи време. Бар онолико колико траје једна прича. Како не бисмо стално имали осећај да нам стално измиче. И ми овде, или неко други, другде у свету, који мисли да нема времена, на неком другом језику.
За крај, ево и цитата из приче „Нешто чудотворно што лебди у ваздуху”, односно, „Qualcosa di prodigioso sospeso nell'aria:
„Неко мисли да живети у туђини значи занемаривати детаље, али тај луксуз можемо себи да приуштимо једино у завичају, где се знање стиче у детињству. У иностранству је теже схватити свет, зато у Салерну нећу занемарити ни природу ни човека у кога сам се заљубила и за којим идем.”
Аутор:
Мирјана Огњановић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
