Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна :: Архива

Архива




Буђење пролећа
ВРЕМЕ ПАТУЉАКА И

Да ли са сигурношћу можете да тврдите да вас никада, ни током зиме, а посебно после ње, није посетио неки шумски патуљак који се прилагодио новим условима живота и уселио баш у ваш стан?

двојимо бар на неколико тренутака поглед од „фејсбука” и погледајмо кроз прозор. Да ли то зима заиста одлази? (Под условом да је уопште долазила!) Да ли пролеће даје знаке да ће нас посетити? Не удаљавајмо се од природе, ма колико се она трудила да се удаљи од нас! Неке старије људе зима још увек подсећа на топли дом, вреле пуцкетаве пећи из прошлости. Можда и на присуство шумских гостију, кућних патуљака, такозваних домаћих. Они су од давнина познати као приврженици угодности човековог дома, пре свега домаће хране, као и какофоније кућних звукова који смирују нервозу и уливају самопоуздање и мир. Шта би један патуљак с неодређеним животним веком могао више да пожели?


Стари Нови Сад
МАГАРЦИ

     

Повест не чине само озбиљни догађаји, у њу се ушуњају и многе шале. Ово су неке од њих...


Балови су били прилика не само за забаву и познанство, него и за потврду важности. (Из монографије ''Име и презиме Нови Сад'' - Прометеј)

невне новине „Дан” уредника Лазара Атанацковића биле су једне од читанијих у Новом Саду пошто су извештавале не само о важним вестима из земље и света, већ и о занимљивим локалним догађајима, анегдотама и трачевима. Излазиле су од 1935. све до избијања Другог светског рата у Краљевини Југославији, у пролеће 1941. године.
    Као кроз Борхесов алеф у коме се у истоименој причи огледао цео свет, тако нам се кроз потамнеле странице „Дана” повезаног у тешке књиге, у читаоници „Матице српске” отвара мало шпијунско окно у изгубљену и заборављену свакодневицу Новог Сада ког (одавно) више нема.


За читање и уживање
Вал Монд



анас сам доживела шок. Продавац поврћа је отишао. Једноставно, ишчезао... Можда је неко од вас у могућности да га нађе уместо мене, или је којим случајем повртлар отишао бестрага као моје три веверице, Мунго, Хуго и Танго? Или је само угуран у велики црни воз и послат на Исток, Исток, Исток, као моје недужне тетке, Еми, Каролина, Берта и Зелма, 1941. године.
   Шетала се чило улицама Сењака у новим – заправо првим и јединим – спортским патикама. Оне су моја новија куповина чији је циљ да буду спречене израслине на Ахиловој пети и помогну да се изнутра осећам некако пролећно. Један звиз и могла бих и до Месеца да стигнем. На немачком, Монд значи Месец – Lune на француском – и можда су неки од мојих истински блиских (преци оних јадних тетака) дошли из Лунела с југа Француске, пре него што су отишли на Север, Север, Север...


Пут око света за 120 динара / Забавник у Индонезији
ЗЕЛЕНО ЦАРСТВО

              

Ова ботаничка башта највећа је и најзначајнија зелена оаза у Индонезији. Простире се на 87 хектара и смештена је у самом срцу овог лепог града удаљеног шездесетак километара од индонежанске престонице – Џакарте.

                                                 Поглед на језеро и палату

дличан положај и заиста огромно биљно богатство које се овде чува дају за право свима који за ову ботаничку башту, јединствену у свету, кажу да је зелено царство Богора. А када се уз то још каже да је ботаничка башта у овом граду на острву Јава стара скоро два века свима је јасно зашто се Индонежани толико поносе овим својим биљним резерватом.
   Овај природни резерват уобличен је 18. маја 1817. године. На 47 хектара почело је да ниче велико царство дрвећа, цвећа и других биљака. Оснивач и први директор био је Каспар Георг Карл Рајнварт који је, како се касније испоставило, поставио најсолидније темеље данашњег парка. За пет година његове управе, од 1817. до 1822. године, засађено је, на пример, чак 900 врста биљака и дрвећа. За разумевање историје Ботаничке баште у Богору ваља се, међутим, вратити још неколико година уназад.


Од феса до петокраке
ЧОВЕК СА

 

Младобосанац, завереник, четник у одредима Воје Танкосића и војводе Вука, комуниста, обавештајац Црвене армије, Стаљинов пријатељ, све ово и ко зна шта све још био је Мустафа Голубић

едан од ретких потпуно сигурних и проверљивих догађаја у животу Мустафе Голубића, јесте да се родио у Стоцу, Херцеговина, 1891. године. После насилног припајања Босне и Херцеговине Аустроугарској 1908. године, као и већина национално свесних омладинаца који су у Србији гледали Пијемонт, светионик слободе, а у жељи да се на неки начин боре против Аустроугарске, Дрину прелази и гимназијалац Мустафа. Скрасио се у Београду и у Првој београдској реалној гимназији наставио школовање.


Hogar



Јесте ли већ чули да



...астрафобија је страх од грмљавине и елементарних непогода


Ma šta kažeš



      КАКО ЈЕ НАСТАЛА „НОВИНАРСКА ПАТКА”


Pisali ste


СЕДИ КАО КОРЊАЧА!

Прочитао сам на интернету да је кинески травар по имену Ли Ћинг Јуен живео 256 година. Да ли је то могуће?

РАДЕ О.
Београд