Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна

Пут око света за 120 динара / Забавник у Индонезији


ЗЕЛЕНО ЦАРСТВО

              

Ова ботаничка башта највећа је и најзначајнија зелена оаза у Индонезији. Простире се на 87 хектара и смештена је у самом срцу овог лепог града удаљеног шездесетак километара од индонежанске престонице – Џакарте.

                                                 Поглед на језеро и палату

дличан положај и заиста огромно биљно богатство које се овде чува дају за право свима који за ову ботаничку башту, јединствену у свету, кажу да је зелено царство Богора. А када се уз то још каже да је ботаничка башта у овом граду на острву Јава стара скоро два века свима је јасно зашто се Индонежани толико поносе овим својим биљним резерватом.
   Овај природни резерват уобличен је 18. маја 1817. године. На 47 хектара почело је да ниче велико царство дрвећа, цвећа и других биљака. Оснивач и први директор био је Каспар Георг Карл Рајнварт који је, како се касније испоставило, поставио најсолидније темеље данашњег парка. За пет година његове управе, од 1817. до 1822. године, засађено је, на пример, чак 900 врста биљака и дрвећа. За разумевање историје Ботаничке баште у Богору ваља се, међутим, вратити још неколико година уназад.
   Од 1811. до 1816. године холандски гувернер Јаве био је сер Томас Стамфорд Рафлес који је желео да за време боравка у палати у Богору ужива у што лепшем врту. Тако је и кренуло уређење простора око палате који је, веома брзо, почео да расте и развија се као ботаничка башта. Палата је, иначе, потпуно уништена у разорном земљотресу 1834. године, али је одмах обновљена.

Улаз у Ботаничку башту

   Непосредно поред данашњег главног улаза у башту гувернер Рафлес подигао је споменик у знак сећања на супругу, леди Оливију Маријамне која је преминула 1814. године. Овај споменик и данас је једна од најлепших грађевина у овом царству зеленила.
   Први каталог баште објављен је 1823. године и у њему је обрађено 914 биљних врста које су тада постојале у врту. Био је толико добро урађен да се и данас корисити у прављењу најновијих каталога.

                                      Уљане палме из Африке

   На историјат Ботаничке баште у 19. веку најпресудније је утицао холандски вртлар Јоханес Елијас Тејсман који је 1830. године постао њен директор. Он је обновио врт, биљке, цвеће и дрвеће систематизовани су на нов начин. Неке биљке једноставно су пресељене, а велики број био је поново сађен. Овај Холанђанин био је најзаслужнији што је у башти 1842. године отворена и библиотека, чиме је створен простор за научна истраживања.

Водич кроз 87 хектара ботаничке баште

   Две године касније направљен је нови каталог. Овога пута у њему је обрађено више од 2800 биљних врста присутних у овој башти.
Ј. Е. Тејсман остао је упамћен као велики путник који је увек доносио семе неких нових биљака. Забележено је да је 1848. године са пута по западној Африци донео на Јаву семе афричких уљаних палми. Данас је палмино уље један од најзначајнијих извозних послова Индонезије.
   У историјату ове зелене оазе златним словима уписано је и име директора др Мелхиора Треуба. У три деценије његове „владавине” башта је постала веома цењена и значајна научна установа.   Истраживања у њеним лабораторијама омогућила су да се савладају неке биљне болести које су озбиљно угрожавале производњу и извоз кафе и шећерне трске.

Споменик леди Оливији Маријамне, једна од најлепших грађевина у башти

   Прве деценије 20. века биле су веома успешне за ову Ботаничку башту. Колонијални владари, Холанђани, били су широке руке у финансирању ове установе. Научни рад је цветао, истраживачи из целог света долазили су у Богор, где су имали одличне услове за рад. Врт се ширио, ницале су нове грађевине, међу којима би требало поменути Кућу орхидеја и Павиљон за чајанке који је данас претворен у Кафе Ботаникус.
   После Другог светског рата и окончања јапанске окупације, Индонезија, па и Ботаничка башта у Богору, опет су дошли под власт Холандије. То је потрајало до 1949. године, када је Индонезија коначно изборила независност. Од тада Индонежани сами управљају овим зеленим благом.

                                      Моћно Краљевско дрво

   За посетиоце овог зеленог пространства у Богору припремљена су четири различита пута за разгледање. У зависности од радозналости и физичке спремности, посетиоци могу да изаберу један од четири обиласка: онај најкраћи траје око 60 минута, најдужи нешто више од 90 минута.

Дрво личи, једно од најстаријих у башти, посађено је 1823. године

   Први пут за разгледање најлакши је и води посетиоце кроз део настао пре скоро два века. Најзначајнији делови су шуме бамбуса и палми, Треубова лабораторија и холандско гробље. Треба рећи да у богорској башти расте 51 врста бамбуса од око 900 врста, колико се процењује да има на планети. Бамбус је веома присутан у свакодневици Индонежана, као материјал који може да се користи у најразличитије сврхе: грађевинарству, изради уметничких предмета и ташни, музичких инструмената. Неке младице бамбуса чак су и јестиве.
   За љубитеље намештаја свакако ће бити доживљај да виде ротанг палме. Од овог дрвећа добија се материјал за прављење познатог намештаја од ратана.
   Ту је и личи дрво, за које се с правом тврди да је једна од највећих атракција баште. Дрво је, наиме, засађено давне 1823. године и још успешно одолева деценијама које га притискају.

На сваком кораку другачије цвеће

Зелено царство Богора  


Језеро с малим острвом

---------------------------------------------------------
ЛЕТЊА РЕЗИДЕНЦИЈА ПРЕДСЕДНИКА
Богор, град на индонежанском острву Јава, налази се 60 километара јужно од Џакарте. Град који данас има око 300 хиљада становника основан је 1745. године и био је, у колонијално време, седиште холандског гувернера Источне Индије. Богор је, због лепоте, веома привлачно место за одмор, посебно богатог света из Џакарте. Данас је у палати у средишту града летња резиденција председника државе која је, с вртом, део Ботаничке баште, најстарије и највеће у Индонезији.
---------------------------------------------------

    Други туристички пут – траје око 75 минута – води око језера у чијем средишту је мало острво. Главна ствар је прелеп поглед на некадашњу гувернерову а данас председничку палату. Они који воле дрвеће сигурно ће бити одушевљени краљевским дрветом које плени моћним корењем. Овакви „темељи” су неопходни јер краљевско дрво нарасте и до 40 метара.
   На језеру пажњу привлаче велики округли мексички локвањи. Домаћини кажу да такав локвањ у добром стању може да издржи човека тешког 80 килограма.
   За савладавање треће туре потребно је око 90 минута. Најзначајније знаменитости су мексички врт, засади зачинског биља, џунгла... За посетиоце који обраћају пажњу и на најситније појединости свакако ће бити посебан доживљај да виде кишно дрво или једну врсту палме која цвета само једном за свог века, око четрдесете године живота. Ове палме су у башти у Богору засађене 1996. године, па се очекује велика навала посетилаца 2026. године када би требало да процветају први и једни пут у свом животу.

Поглед који очарава: место за предах у шетњи

   Четврта тура кроз башту траје такође 90 минута. Приликом ове шетње свакако ваља видети Кућу орхидеја и део с лековитим биљем. Орхидеје су веома осетљиве на промену температуре и влажности, па се о њима води посебна брига. Од 1985. године Кућа орхидеја може да се посети само уз посебну дозволу која се добија на главном улазу.
   Када је реч о орхидејама, посебно занимљива је такозвана тигар-орхидеја која виси са дрвећа. Ове орхидеје цветају сваке друге године. Ту је и мали део врта резервисан за банане, има их седам врста.

                                 

   На крају треба рећи да је Ботничка башта у Богору уточиште и за велики број птица. Званично је регистровано више од 50 врста, али се тај број стално мења. У водичу за кретање баштом записано је да пажљиви посматрач може, током јутарње шетње, да види најмање тридесет најразличитијих птица. И, наравно, ужива у њиховој песми.



Аутор: 
В. Р.
број: